Novak Đoković je nedavno ponovo osvojio Vimbldon. Nakon serije loših rezultata, Nole je konačno slavio na vimbldonskoj travi i najavio povratak na šampionske staze.
Prethodni period je očigledno bio izuzetno emotivan za srpskog tenisera pa je odlučio da svoja osećanja podeli i sa navijačima. Nole je u tekstu objasnio kako se osećao na putu do titule na Vimbldonu 2018., ali i još jednom istakao koliko mu je važna uloga oca.
Pismo prenosimo u celosti.
– Dragi Prijatelji i NoleFam,
Pišem vam ovo pismo u pauzi između menjanja pelena i čitanja knjige o dinosaurusima.
Želim sa svima vama da podelim kako sam se osećao na putu do osvajanja Vimbldona 2018.
Ono što bih prvo želeo da vam napišem jeste da je osećaj koji sam imao gledajući svog sina u naručju supruge na ceremoniji dodele trofeja i njihovo prisustvo u loži bio najlepši osećaj koji sam imao na bilo kom turniru koji sam do sada osvojio u karijeri. Nezaboravan, poseban, ispunjavajući, predivan, radostan. I najviše od svega, osećaj je Magičan! Kada sam pomislio da trenutak ne može biti bolji, čuo sam: „Tata, tata!“ Istopio sam se od miline. Preplavile su me emocije. Ne mogu da vam opišem tu sreću i radost. Veoma sam ZAHVALAN što sam doživeo tako nešto.
Kada sam postao otac, jedan od mojih najvećih snova bio je da moja deca budu prisutna na tribinama dok igram. Da ne pominjem osvajanje trofeja. Taj san se ostvario pre nekoliko dana.
Zamišljao sam i molio se da jednog dana osvojim grend slem trofej pred mojim detetom. Na moju sreću, Tara raste i jedva čekam da i ona vidi uživo neki ovakav moj uspeh i postignuće, kao što je i Stefan video.
Dok nisam postao otac i suprug, svakim delom bića bio sam posvećen tenisu. Sve što sam učinio bilo je usmereno na uspeh u tenisu.
Kada sam postao otac i suprug, moj „svet“ se razvio. Nije se promenio, razvio se u nešto lepše. Naravno, ima mnogo više odgovornosti, ali na kraju dana u vama se otvara jedna nova dimenzija ljubavi i energije za koju nikada niste znali da postoji. Najveći dar koji dobijete od Boga je obogaćen osećaj empatije, saosećanja i predanosti vašoj deci. Ali nije sve baš tako jasno kada postanete otac. Potrebno je učenje i otvorenost da bi se postigla ona „zlatna ravnoteža“ u životu – ravnoteža kojoj svi stremimo. Za mene je to bio balans između tenisa, prioriteta i porodice. Podrška moje supruge mi je bila veoma dragocena. Uvek je imala vremena da sa mnom porazgovara o tome što me tišti i da mi pomogne da nađem način da se osećam da dajem najbolje od sebe kod kuće sa decom i sa njom, ali i na teniskom terenu.
2017. godine, povreda mog desnog lakta je bila toliko ozbiljna da sam bio primoran da odsustvujem šest meseci sa Tour-a. Povreda je bila jedan od problema, drugi veliki problem bila je motivacija. Nisam imao problem da treniram i uživam na teniskom terenu, ali sam imao mentalnu prepreku kada je trebalo da se takmičim.
Jednog dana ću detaljnije podeliti sa vama sa kakvim izazovima sam morao da se suočim i kako sam se osećao.
Oduvek poštujem ljude koji dele svoje najranjivije trenutke kao prelomne tačke u pronalaženju istinske snage u sebi koja inspiriše veliki broj ljudi. U poslednjih nekoliko godina bio sam mnogo puta ranjiv. I dalje sam ranjiv. Ne stidim se toga. Naprotiv, to me čini iskrenijim prema sebi i drugima. Omogućava mi da se približim ljudima. Da prodrem dublje u dušu i analiziram šta se zaista dešava unutar mene. Kada to shvatim, mogu da stvorim strategiju za prevazilaženje problema i da dalje napredujem kao jača, mudrija i srećnija osoba.
Nisam bio strpljiv u mojim teniskim očekivanjima u poslednje dve godine. Nisam bio mudar u pravljenju strategije. I zasigurno nisam jasno čuo moje telo koje mi je govorilo da se sa mojim laktom nešto ozbiljno dešava. Pokušavao sam da pronađem rešenje negde drugde, a ono je uvek bilo u meni.
Posle mnogo promena u treninzima, promene reketa, članova tima, nisam znao da li ću biti u stanju da se vratim na željeni nivo tenisa. Zapravo, jedan deo mene uvek veruje u sopstvene kvalitete i sposobnosti, ali sam imao mnogo trenutaka sumnje.
Svestan sam napora i posvećenosti koju su mnogi ljudi uložili u mene u poslednjih nekoliko godina kako bih se vratio na nivo tenisa koji mi donosi grend slem titule.
Želim da pružim svoju najveću zahvalnost, poštovanje i ljubav svim tim ljudima koji su verovali u mene i pomogli mi da osvojim još jedan trofej Vimbldona.
Blagosloven sam što sam iskusio ovo neverovatno putovanje i što imam podršku velikog broja ljudi širom sveta.
Volim vas
Volim tenis
Volim Život,
Novak.
P.S. Ponovo sam osetio fantastičan ukus vimbldonske trave. Ako bih dodao i malo avokada, bio bi savršen 🙂 – napisao je Novak u pismu.
Dodaj komentar