Udeo bruto društvenog proizvoda (BDP) za obrazovanje i socijalnu zaštitu je niži nego ranije, a ulaganja u zdravstvo su već dve decenije niže nego u zemljama istočne i centralne Evrope, piše u izveštaju koji je A11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava uradila zajedno sa njujorškim Centrom za ekonomska i socijalna prava (CESR), a koje prenosi Nova ekonomija.
Izveštaj sadrži analizu raspodele i trošenja budžetskih sredstava od 2014. godine, odnosno od uvođenja mera štednje Vlade Srbije.
Kako se navodi, najveći udar preživeo je sistem socijalne zaštite, najsiromašniji građani, jer je pored smanjivanja državnih izdvajanja, država prebacivala budžet namenjen za socijalnu zaštitu u budžet za odbranu i vojsku.
Iz budžeta za socijalnu zaštitu je 2016. godine preko budžetske rezerve prebačeno 14 miliona evra u Ministarstvo odbrane i Vojsku Srbije. Ministarstvu odbrane je sličnim mehanizmom dve godine kasnije iz budžeta prebačeno još 183 miliona evra, a ta je transakcija označena kao državna tajna.
Broj ljudi koji žive u apsolutnom siromaštvu je oko 470.000 (6,8 odsto) i taj broj se ne menja skoro deset godina.
„Oko 1,5 miliona ljudi živi u riziku od siromaštva. Udeo BDP za socijalnu zaštitu je smanjen za skoro pola odsto za osam godina, a broj korisnika usluga centara za socijalni rad je, u istom periodu, porastao za oko 50.000. Smanjen je i broj stalno zaposlenih u centrima za socijalni rad za skoro 20 odsto i pored toga što se povećava broj korisnika“, stoji u izveštaju.
U njemu se navodi i da su obrazovanje i zdravstvo takođe bili na velikom udaru mera štednje i upitne budžetske politike, za osam godina pala su ulaganja u obrazovanje (4,74 odsto udela BDP u 2014. i 4,08 odsto u 2020).
Da bi naše državno zdravstvo bilo na nivou zdravstva u istočnoj i centralnoj Evropi, potrebno je da država ulaže oko 0,5 odsto udela BDP, a ona već godinama ulaže 0,3 – 0,4 odsto.
Prema izveštaju Fiskalnog saveta, sredstva za rekonstrukciju sva četiri klinička centra povučena su još 2006. godine, iz Evropske investicione banke, do sada je rekonstruisan samo KC u Nišu, a ovo je 16. godina da taj proces traje.
Država, sa druge strane, plaća kazne i penale za izgubljene sudske i arbitražne postupke i za deset godina je na to potrošila milijardu evra, a samo 2020. godine iznos za kazne i penale je bio oko 200 miliona evra.
Izveštaj Inicijative A 11 i CESR deo je grupe alternativnih izveštaja koje su brojne organizacije civilnog društva prosledile Komitetu UN za ekonomska, socijalna i kulturna prava kako bi dale doprinos realnijem sagledavanju stanja socijalnih i ekonomskih prava u zemlji.
Početkom marta Komitet će dati svoje mišljenje i državi Srbiji izdati nove preporuke za unapređenje socijalnih i ekonomskih prava građana.
Dodaj komentar