Noge sam prvi put obrijala sa 15, u hladnoj tučanoj kadi. Žuti Bikov brijač. Jedno sečivo.
Ljuštila sam meke, jedva vidljive dlačice, posipajući krv obilno po sebi.
Bila je to svojevrsna inicijacija među devojke. A inicijacija mora uključiti malo krvi, davanja boli i sebe.
Tražila sam najbolji položaj u kadi, dok je kulminacija pred vratima rasla.
„Vesna, šta radi ona više unutra?“
„Otkud znam!“
„Jovana, šta radiš toliko unutra?“
„Jovanaaaa, tata te pita nešto!“
Umotana u krvavi toalet papir izašla sam 3 santimetra višlja.
„Evo vam kupatilo…“
Par sati kasnije izašla sam u školski disko, ostavljajući pod najlon čarapama sitna parčad papira natačkana krvlju, da se zna da sam sada žena.
Obrve sam počupala u 15-oj kod seoske kozmetičarke. Nekoliko dlaka sa leve i desne strane, ukupno možda 12, nema preterivanja.
Nokte odsečene grickalicom nisam lakirala dugo.
Kosu sam uvijala na sitne metalne viklere upokojene baba Mileve. Spuštala sam ih u ključalu vodu u šerpicu -suvenir iz Vrnjačke Banje i opečenim rukama stavljala u kosu.
Za matursko veče u 8. razredu šminkala me je mama koja je od šminke, u torbici neotvaranoj godinama, imala senku ko trava zelenu i crveni ruž. Kakva kombinacija. Nanela mi je zeleni prah vaticom iščupanom iz Cik Cak pakovanja i popravila ga naknadno štapićem za uši.
Pozajmile smo bogatu šnalu od tetka Vesne i njom sam neofarbanu kosu podigla u rep.
Izgledala sam kao malo, ratničkim bojama namazano lane. U cvetnoj haljinci, bez grudi, mršavih nožica u čarapama sa dosta likre i cipelicama na štiklicu. Nevin pogled (bez obzira na jarko zelenu senku) i jedno bledo mlado telo srećno u toj lepršavoj haljinici.
Postojanje solarijuma sam otkrila u 23-oj, tokom studija u Beogradu (i dalje se ponašam kao da ga nisam otkrila). Godinu dana pre toga kremu za samopotamnjivanje što se najviše među prstima zadržava, pa ti posle nje ruke izgledaju ko da si mladi krompir za puk vojske čistio satima.
Ništa sebi nisam dodavala niti bilo šta od sebe sklanjala. Osim tih dlačica na nogama i onih 12 na obrvama.
…
Ovo je, kao što vidite, kratak osvrt na moje ulepšavanje u tim nekim „ludim godinama“.
I ovo je svojevrsna oda vremenu u kom su devojčice mahom bile devojčice i ništa više od toga (iako smo se zbog tog brijanja zanosile da smo devojke)
I ovo je neki moj maleni napor ili bolje rečeno pokušaj da kažem današnjim devojčicama da ne preteruju sa izmenama sebe dok ne stigne vreme za to, ako ikada i stigne.
To što je sve dostupno, ne znači da sve treba biti i probano (osim brijača sa tri sečiva!).
Utrkivanje sa modom i trendovima i drugim devojčicama u školi je možda sada kao logično, ali na duže staze može da slomi ko trsku iznenadni vetar.
Jer nije dobro da sa petnaest besomučno depilirate celo telo, izgladnjujete ga do anoreksičnosti i zbog novogodišnje haljine, da tetovirate tamne crne obrve, pečete telo u zatvorenim kapsulama, patite što vam grudi nisu velike i zadnjica više podignuta, očajavate što ne izgledate ko da vam je 10 više, pa ste zato tako ozbiljne i tako kao namrgođene, a lice vam samo po sebi ko pupoljak ruže lepo.
Nije to ono što su vam godine koje imate namenile. Nešto vrednije one imaju za vas.
…
Sada kada mogu sve, od sebe boginju ako hoću da napravim, ne želim ništa na sebi da radim. I dalje se brijem, i dalje su mi nokti grickalicom odsečeni, i dalje čekam da mi kosa poraste, ako bih da mi bude duga. Ne usađujem trepavice, ne tetoviram obrve, ne punim usta ni ove dve vertikalne bore međ obrvama, ne umotavam telo u folije, znojim se i potparavam trčanjem po šumi i ribanjem kuće.
Moje telo je zbog vremena u kom sam odrastala sačuvano. Moja koža je sačuvana. Nije trpela mnogo toga.
Moj duh je prehranjen i zahvalan.
I zato sada preko sebe mogu da obučem muževu pamučnu majicu i skalave farke i osetim se bolje nego ikada pre.
Nije fora biti riba u 15, fora je da budeš riba u 45. I to ne zato što si se sva izoperisala, već zato što si svoj ego zbog pametne glave do te mere napumpala da ti je sve ostalo, kako ćeš se očešljati, obući, hodati, našminkati samo igrarija koja te zabavlja.
Kojoj možeš podleći, a i ne moraš.
Dodaj komentar