Ratovi su tragedija naše civilizacije. Najveći ratni sukob u prošlom veku odneo je milione života, a uglavnom svi govore o ljudskim žrtvama, zločincima i herojima. O nastradalim životinjama i uništenoj prirodi niko ili retko ko govori, a među našim krznatim prijateljima i te kako je bilo herojskih dela.
Jedan takav primer je i pas pod imenom Džudi, čija je životna priča vredna jednog pravog filmskog spektakla. Priču o njoj pronašli smo na Fejsbuk strani “Niste znali”.
Džudi, čisti retriver, bila je maskota nekoliko brodova na Tihom okeanu, ali Japanci su je zarobili 1942. godine, a zatim su je odveli u logor za zatvorenike. Tamo je upoznala avijatičara Frenka Vilijamsa, koji je s njom podelio svoj mali deo pirinča iz tanjira.
Džudi je podigla moral u logoru za ratne zarobljenike, a takođe je naučila lajati kad su se zatvorenicima približavale otrovne zmije, krokodili ili čak tigrovi. Kad su zatvorenike poslali nazad u Singapur, prošvercovali su je u vreći pirinča. Nikad nije cvilila i nije dizala buku, kako ne bi stražarima odala svoje prisustvo.
Sutradan je brod bio torpedovan. Vilijams je odgurnuo Džudi sa palube u more, pokušavajući da joj spasi život. I sam je pokušao pobeći sa broda, ali je ponovo zarobljen i poslat u novi logor za ratne zarobljenike.
Nije znao je li Džudi preživela, ali je ubrzo počeo slušati priče o psu koji pomagao davljenicima da dođu do olupine nakon brodoloma. A kad je Vilijams stigao u novi kamp, rekao je: „Ne mogu verovati šta vidim!“ Moj stari prijatelju!“
Proveli su godinu dana zajedno u tom kampu na Sumatri.
– Džudi mi je na mnogo načina spasila život – rekao je Vilijams.
– Ali najveća stvar koja mi je davala razlog za život je bila ta, što kad bih pogledao te umorne i male oči koje su me umiljato gledale i kao da me pitaju: ‘Šta će biti s njom ako umrem?’ A onda bih opet dobijao snage da nastavim – ispričao je Frenk.
Čim su neprijateljstva prestala, Džudi se prošvercovala sa brodom koji se vraćao u Liverpul. U Engleskoj je primila Dikinovu medalju („Krst pobede“ za životinje) u maju 1946. godine.
U njenom citatu stoji sledeće: „Za veličanstvenu hrabrost i otpor u japanskim zarobljeničkim logorima, čime je pomogala održati moral njenih saboraca u zatvoru , a takođe i za spašavanje mnogih života zbog njene inteligencije i budnosti.“
Istovremeno je i Frenk Vilijams nagrađen PDSA-inim belim krstom “St. Giles” za svoju odanost Džudi. Frenk i Džudi proveli su godinu dana nakon rata po posetama rodbinama engleskih ratnih zarobljenika, koji nisu preživeli. Frenk je jednom prilikom rekao da je Džudi „uvek pružala utešnu podršku svim porodicama (svojim prisutvom)“.
Kad je Judy umrla u uzrastu od oko 13 godina, Frenk je proveo sledeća dva meseca gradeći spomenik od granita i mermera u znak sećanja, gde je opisao i celu priču iz njenog života.
Dodaj komentar