Pitali, vele, izvesnog Gurića iz okoline Trebinja zašto ima desetoro dece. Kažu, treba ih sve nahraniti i iškolovati. A on radostan odgovori: „Pa šta da radim kada mi se žena preziva Prcić, a ja Gurić!
Prvo stoka, pa ljudi
Prezimena u Srbiji, kao kovanice kakve danas poznajemo, mahom su nastajala u devetnaestom veku, ređe u dvadesetom. Upravo tada nastaju neke od najvažnijih evidencija: 1815. godine u Srbiji je počelo uvođenje popisa stoke, a 20 godina kasnije i uvođenje matičnih knjiga za ljude.
Pre toga, ovde su vođeni turski tefteri od 15. do 18. veka, a paralelno s tim i sistemi evidencije u Habzburškoj Monarhiji, Mletačkoj Republici i u Ugarskoj. Naravno, neizbežan izvor su i crkvene knjige (pravoslavne i katoličke). Sajt Poreklo istražuje kako su nastajala prezimena, i na tom projektu
Hercegovina – rasadnik čudnih prezima
Najbogati deo negadašnje Jugoslavije upravo po neobičnim, nesvakidašnjim prezimenima je Hercegovina – i to krševiti predeli oko Trebinja, Ljubinja, Gacka. Tako, sajt Jugopapir prenosi tekst iz magazina Una iz 1991:
„Među tim prezimenima našli smo i ona koja su zasmetala njihovim vlasnicima. Poželjeli su da skinu sa sebe to neobično obiteljsko, vjekovno obilježje, da prekinu seoska zadirkivanja, smišljene rugalice na njihov račun, školske šale, nadimke… Poslije Drugog svjetskog rata neki su s prezimena Kurajica prešli na Vuković, Prdalice su po papirima i po srcu postali Jovanovići, Obrenovići, zavisno od imena oca. Neki od roda Derikučka su sada Dušanovići, Savići, Vasići“, prenosi Index.
Još se u Popovom polju prenosi duhoviti odgovor Alekse Šantića knezu Ristu Pičeti koji je pozvao pesnika na neku slavu. Aleksa je odgovorio u stihu: „Aoj, Risto, ime dično, spremi nešto prezimenu slično, dolazim!“
Prezime iz sprdnje
Kada su Austrijanci krenuli u veliki popis stanovništva, ondašnji Krajišnjici su, u skladu sa svojim temperamentom, odmah osetili (i pružili) otpor. A zbog otpora prema takvom aktu, a popis je jedna tekovina civilizacije, i danas se ih pominju potomci. Neki se, kao i praoci nekad, ponose, dok se drugi pomalo stide. Karakter tadašnjih ljudi možda je najbolje oslikan u liku Davida Štrpca, koji donosi jazavca da mu austrijski sud sudi (kad već ne sme, zbog globe, da ga lično ubije). Tada su nastajala neka od prezimena: Guzina, Divljak, Derikoža…
Ko može da se suzdrži od smeha kada prisustvuje venčanju gde je mladoženja Zlikovac, a mlada Lešina. U okolini Čapljine zbilo se i to: izvesni Raguž oženio se damom Zaguz.
Zanimljivi prezimenjak
Čak 5.500 prezimena je prikupio i kataloški obratio srpski arabista Srpko Leštarić. Sve je složio u knjigu „Zanimljivi srpski prezimenjak„. On je izračunao da najviše prezimena u katalogu počinje na slovo K. Za njim slede B, P i M. Na ova četiri slova počinje 2.301 prezime u njegovom katalogu, dok veoma malo njih počinje na neko od sledećih slova: Đ, E, Ž, LJ, NJ, U, F, H, i DŽ.
Prezimena su kataloški podeljena na tematske celine, prema:
Naravi: Dobrić, Zvocić…
– Sklonosti i ponašanju: Plačkić, Šmrkić…
– Raspoloženjima i duševnim stanjima: Vedrić, Mrzić…
– Intelektualnim odlikama: Zjakić, Benaković…
– Vremenskim prilikama: Kišić, Olujić…
– Lepoj spoljašnjosti: Đinđić, Mileusnić…
Prezimena mogu biti i:
– Krvoločna: Koljivratić, Mučibabić, Mačkodavić…
– Trudoljubiva ili trudomrzačka: Rabotić, Dangubić, Nebrigić…
– Lascivna: Kurić, Prčetić, Picajkić…
– Po voću, povrću, jelima: Šljivić, Boranijašević, Kobasičić…
– Bogohulnih: Đavolović, Vragić, Raspopović…
– Nastalih od složenica: Kozoglavić, Zlomislić, Zlojutrović…
Životinjska prezimena
Prezimena su nastajala i po životinjama, jelima i pićima:
Traživuk, Munižaba, Palikuća, Munivrana, Tica, Kokoška, Kokot, Pijevac, Ćuk, Oro, Guja, Gmaz, Medved, Krtica, Kobilica, Mačkić, Zekonjić, Kobasica, Sudžuka, Popara, Cicvara, Varenika, Krvavica, Burek, Paprikaš, Rakija, Rakijaš, Lozovina, Glogovina…
Među neobičnijima su, piše Telegraf, vlaška prezimena. Tako postoje: Stan, Fujkić, Dželatović, Stojkan, Ružan, Prskić i Prstić, Pića, Mndrucić, Logofetović, Žurž, Dlbokić, Gotovanović, ali i Bzganović, Buđelan, Bkić, Alovjanić. Ipak, ispostavilo se da se ljudi „čudnijih“ prezimena mogu sresti širom zemlje.
A kakvo je vaše prezime? Je li ono nekom smešno ili neobično?
Dodaj komentar