Nakon što je Švajcarac Nemo, pobednik na ovogodišnjoj Pesmi Evrovizije, za sebe rekao da je nebinaran, u široj javnosti se pokrenula polemika šta znači kada je neko nebinarna osoba i kojom zamenicom treba da je oslovljavamo.
Naime, nebinarne osobe su one koje sebe ne bi nazvale ni muškarcem ni ženom, već su van tih definicija.
Takođe, nebinarna osoba se može osećati i identifikovati i kao žena i kao muškarac, ili potpuno izvan binarnih normi.
Termin „nebinarnost“ tiče se rodnog identiteta, bez obzira na seksualnu orijentaciju. Nebinarne osobe se mogu identifikovati kao osobe koje imaju preklapanje ili nedefinisane linije između rodnih identiteta.
U engleskom jeziku nebinarno izražavanje je lakše, jer nebinarni ljudi najčešće koriste zamenicu they, dok je u srpskom jeziku teže izbeći „on“ ili „ona“.
Takođe, kao što LGBT imaju svoju zastavu duginih boja, postoji i nebinarna zastava.
Ona je nastala 2014. godine, ima četiri pruge i svaka od njih predstavlja različiti deo identiteta.
Žuta je za one čiji rod postoji izvan binarne podele na muško i žensko, bela je za one koji imaju mnoge ili sve rodove, ljubičasta odaje poštu onima koji predstavljaju jedinstvenost i fluidnost nebinarnih osoba, dok crna boja obeležava one koji nemaju rod.
Na kraju, postoji dosta rodnih identiteta koje pokriva termin nebinarnosti. Među njima su birodnost, panrodnost, demirodnost, rodna fluidnost, arodnost i drugi.
Kako treba oslovljavati rodno neutralne osobe?
Odgovor na ovo pitanje ponudila je organizacija „Da se zna“, koja pruža psihološku i pravnu podršku LGBT+ osobama.
„Zbog toga što srpski jezik prepoznaje kategoriju roda i to, za razliku od, na primer, engleskog, ne samo u zamenicama, nebinarne osobe često moraju da se dovijaju kako bi se izrazile i kako bi ih naš jezik adekvatno reprezentovao. Ali kako drugi da oslove nebinarnu osobu?“, kažu oni.
„Ono“ i srednji rod? Iz organizacije „Da se zna“ kažu – bolje ne.
„Srednji rod koristi se za predmete, decu i mladunce, pa većina nebinarnih osoba oseca da ih srednji rod dehumanizuje ili infantilizuje. Takođe, „ono“ se često koristi kao uvreda za rodno-nekonformirajuće osobe“, ističu.
Navode da je jedan od načina i da se takva osoba naziva sa „oni“.
„Pokušaj da se prevede engleska zamenica „they/them“, koja se u engleskom tradicionalno upotrebljava kada govorimo o nepoznatoj ili hipotetičkoj osobi, čiji rod stoga ne znamo, takođe je jedan od načina“, navode.
„Ipak, tamo gde će govornik/ca engleskog jezika upotrebiti zamenicu they/them, govornik/ca srpskog jezika će najčešće upotrebiti takozvani generički muški rod, odnosno – koristiće muški rod kada govori o nepoznatoj ili hipotetičkoj osobi. Stoga bi oslovljavanje jedne osobe koristeći množinu za mnoge govornike/ce našeg jezika, a posebno one koji/e ne vladaju engleskim, bilo zbunjujuće, strano i čudno. Na kraju, „oni“ je možina, ali i dalje muški rod“, podsećaju.
„Verovatno najbolji način da se rodna nebinarnost izrazi u našem jeziku i način za koji se, čini se, opredeljuje većina nebinarnih osoba kod nas je naizmenično korišćenje muškog i ženskog roda“, zaključuju oni.
Izvor: Danas, N1
Dodaj komentar