Probaj da obučeš onu tvoju usku bordo haljinu, iako ti je jednom rekao da ti najbolje stoje široke pantalone, da ti haljine previše ističu obline i da za njih treba imati savršenu zadnjicu.
Probaj da preko usana namažeš crveni ruž, iako je jednom spomenuo da najviše voli devojke sa svetlim karminom.
Probaj da ošišaš kosu kao nekad, kada si volela da ti ruka glatko i brzo klizi kroz nju, iako si čula kako govori da devojke bez kose nisu ženstvene.
Probaj da ne sakrivaš od njega celulit i te duge bele strije što se pružaju preko bokova i zadnjice. Nemoj da gasiš svetlo. Nemoj da umotavaš telo u čaršav. Da pramenovima kose pripijaš klempave uši za glavu, da kriješ ožiljak na telu, da skidaš dlake sa mesta na kojima nisi ni znala da ih imaš, da se njegove jagodice ne bi iznenadile, da se utežeš u steznike, da kriješ nesavršena stopala i na mamu nasleđene čukljeve, da nadograđuješ svoje godinama posečene nokte, jer je njegova bivša imala prelepe duge kojima ga je preko leđa češkala.
Muževi koji ljube suprugu pre posla duže žive i zarađuju bolje
Probaj da pričaš kada ste u društvu, nemoj da ćutiš samo zato što on misli da muškarci treba da vode razgovor, a devojke da se smeju i budu lepe.
Probaj da mu pričaš o stvarima koje ti voliš, o psima na primer, iako on voli mačke, o narodnoj muzici, iako on voli rok, o Bukovskom, iako on misli da je on otpadnik i promašen slučaj, o jogi, iako misli da je to glupost i prevara, o svemu što te čini živom.
Probaj da izađeš sa drugaricama u diskoteku, na ples, iako si čula da kaže da devojke nemaju šta same da traže noću u gradu.
Probaj da mu kažeš da se plašiš, iako znaš da voli hrabre devojke, da ne znaš da kuvaš, iako on voli one koje vešto barataju u kuhinji, skoro ko njegova majka, da bi volela da živiš u stanu, iako on misli da je to život u kutiji šibica. Probaj da ga ne idealizuješ i od njega praviš Boga, dok istovremeno sebe uspešno srozavaš.
Ako ga uhvatiš da gleda za devojkom preplanulom, plavom i visokom, nemoj odmah da se zatvaraš u solarijum, da premazuješ svoj beo ten ili svoju tamnu kosu, da se penješ na potpetice, a patike ti udobnije.
Ako ti nekad budem pisala ljubavno pismo…
Ako ga čuješ kako ostrašćeno priča o tenisu, ne moraš na silu da zavoliš tenis, posebno ne ako ga smatraš prilično dosadnim. Kao što ne moraš na silu da se smeškaš njegovom prijatelju, ako si zaključila da je nepristojni šovinista.
Ako voliš da plešeš, a on voli da sedi nepomično, ustani i pleši. Nemoj da sputavaš svoje telo i srce.
Ako misliš da te podrazumeva, reci mu.
Ako misliš da nije dovoljno pažljiv, reci mu.
Ako misliš da bi trebalo češće da te izvodi, reci mu.
Ako sumnjaš, pitaj ga.
Ako te boli, priznaj mu.
Ako gubiš sebe, pobegni.
Nemoj da dozvoliš da ti veza sa njim probudi ovakve misli i osećaje.
Jer u vezi, više nego bilo gde drugde, trebalo bi da budeš svoja. Kakva god da si. Debela ili mršava, niska ili visoka, obrazovana ili manje obrazovana, preplanula ili bleda, pričljiva ili ćutljiva, bojažljiva ili hrabra, grlata ili tiha, povučena ili slobodna, pekmezasta ili čelična. Treba da budeš svoja.
U vezi treba da se osećaš sigurno i voljeno. Da se razbaškariš svojom nesavršenom zadnjicom, svojim klempavim ušima i strijama, jer on bi trebalo da ti prstima prelazi preko ožiljka, preko celulita, preko viškova na stomaku i da ih ljubi.
U vezi dišeš, ne gušiš se i ne batrgaš.
U vezi se ne sramiš sebe, već voliš sebe. Možda čak više nego pre, jer sada je tu još neko ko te voli takvu kakva jesi.
Ne gasiš svetlo, već se puna samopouzdanja šetaš naga pred njim.
Ne gušiš kod sebe ono što voliš, samo da bi njemu ugodila.
Ne stvaraš od sebe ženu za koju misliš da bi se njemu najviše dopala.
Menjaš se ako to želiš, ako veruješ da će vam zbog toga oboma biti bolje.
Naša ljubav je umirući bolesnik. Jer ja nisam onaj sa početka priče
Jednom sam pravila Boga. Imala sam 21, on 31. Bio je lepši od svih, bio je zgodniji od svih, bio je načitaniji od svih, sve u vezi sa njim bilo je najbolje. Niko se nije smejao kao on, niko nije svirao gitaru kao on, niko nije imao tako dobre cipele kao on, niko nije mudrije zborio od njega, niko nije imao lepšu kosu i muževniji nos, niko se nije tako razumeo u muziku i tako dobro kretao telo po košarkaškom terenu. Bio je najsavršeniji, ali sam se ja kraj njega osećala kao najnesavršenije biće u univerzumu. Svaka njegova reč rezala me je kao najoštriji mesarski nož, dok nisam vrlo brzo sklonila sebe od njega.
Tada sam htela da mu budem žena, da mu rodim petoro dece, da mu motam sarmu, da smrdim na zapršku, da čitam ako treba i tog Tolkina i sve o tim hobitima, da ćutim dok on priča, da samo njega slušam, da dignem ruke pred kraj studija, ako treba, da zavolim sve što on voli, svakog njegovog iritantnog prijatelja, svaku njegovu iritantnu teoriju i stav, da se smeškam svakome kome se on smeška, pa čak i kada sa setom priča o bivšoj, da ga pratim u svemu.
Danas, da se to desilo, momentalno bih se prostrelila kroz najprokrvljeniji deo tela, jer nema bolnijeg i temeljnijeg umiranja od onoga da budeš sa nekim ko u tebi budi osećaj da si faličan i nikad dovoljno dobar.
Da budeš sa nekim zbog koga kopniš, umesto da se iznova i iznova rađaš.
Zašto muškarci odjednom OPET počnu da se javljaju?
Dodaj komentar