Malo je onih koji nisu pročitali bar nešto od matorog pokvarenjaka Henrija Čarlsa Bukovskog (1920 – 1994). Njegovi citati „vise“ po fejsbuk zidovima kao popularni podsetnici kako gurati u životu kad već dugo ide po zlu, kad si na ivici, polupan, dekintiran, pijan, bolestan, prevaren, gladan, ostavljen, sam. Jedan od najpoznatijih i sigurno najuticajnih američkih pisaca mnogima je tračak svetla kada se nađu u dubokoj tamnoj rupčagi, jer je kroz svoje autobiografsko pisanje pokazao da možeš da se iščupaš i teraš dalje čak i kad je sve otišlo dovraga.

„Moramo postati dobri s onim što je ostalo u nama, s onim što je ostalo kad se više ne osećamo dobro. Da ostanemo celoviti uprkos tome što ništa ne funkcioniše…Hemingvej je to zvao „hrabrost u vreme nevolje“. Snaga znači da nastavimo kada je sve loše, da teraš dalje mada život postaje potpuno besmislen. Ne obraćaš se Bogu, već se suočiš sam i nastaviš…“

O fizičkom bolu

Kad sam bio klinac, bušili su mi lice, da uklone akne. Fizički bol te ojača. Jedan lekar je ušao u sobu i rekao: “Nikada nisam video da neko tako hladnokrvno ide pod iglu.“ To nije hrabrost – ako pretrpiš dovoljno fizičkog bola, oguglaš – to je samo proces, privikavanje.

Na psihički bol se ne možeš priviknuti. Beži od njega.

O veri

bukovski-wc-i-pivo

Vera je odlična za one koji je imaju. Samo nemojte da me opterećujte njom. Imam više vere u mog vodinstalatera nego u večni život. Vodoinstalateri dobro obavljaju posao. Oni čine da govna odu.

O konvencionalnom moralu

Možda pakao ne postoji, ali koji sude mogu da ga stvore. Mislim da ljudi precenjuju. Oni precenjuju sve živo. Moraš da shvatiš šta ti se dogodilo da bi znao kako da reaguješ. Moraću da upotrebim čudan termin…“dobrota“. Ne znam odakle dolazi, ali verujem da postoji iskra dobrote u svakome od nas. Ja ne verujem u Boga, ali verujem da je ta „dobrota“ neka vrsta unutrašnjeg svetla koje sija kroz nas. Ona može da se gaji. A uvek se ispoljava kao magija, kao kad se nađeš u zakrčenom autoputu, a nepoznati se pomeri u stranu da te propusti u njegovu traku…to daje nadu.

O humoru i smrti

Znaš, mi smo čudovišta. Kad bismo samo to mogli da vidimo, možda bismo mogli i da se volimo…

bukovski-pisac

Da shvatimo koliko smo smešni sa svim svinjarijama koje sejemo naokolo, govna se poprilično natalože u nama kad pogledamo jedno drugo u oči i kažemo “volim te”, naša osećanja se ugljenišu i pretvaraju se u govna, a mi nikad ne prdimo jedni pred drugima. Sve to je definitivno satira…

A onda umremo. Ali smrt nas ne zaslužuje. Ona ne pokazuje nikakvu verodostojnost – mi pokazujemo svu verodostojnost. Da li rođenjem zaslužujemo život? Ne baš, ali smo definitivno ubačeni u igru… To me nervira. Smrt me nervira. Život me nervira. Nervira me da budem utamničen između njih. Znaš li uopšte koliko sam puta pokušao samoubistvo? (Linda pita: Pokušao?) Daj mi vremena, bejbi. Imam tek šezdeset i šest godina. Još uvek radim na tome.

O ženama i seksu

carsl-bukovski-biografija

Ja ih zovem mašine za zvocanje. Nikada im nije sve potaman kad su sa nekim. Kad krene sve to ludilo oko tebe… zaboravi. Samo izađem, sednem u kola i odem. Bilo gde. Odem negde na kafu. Bilo gde. Sve samo ne još jedno žensko stvorenje. Pretpostavljam da su jednostavno drukčije stvorene, zar ne? Jer kada ih zahvati histerija… onda totalno polude. Prosto moraš da odeš, a one to ne shvataju. Uobičajeni ženski vrisak:  „KUD SI KRENUO?“

„Idem u pizdu materinu, bejbi!“

Priča se da sam ženomrzac, ali to nije tačno. To su tračevi. One jednostavno čuju: „Bukovski je muška šovinistička svinja“, ali ne provere izvor informacija. Naravno da činim da se žene ponekad osećaju loše zbog mene, ali činim i da se muškarci loše osećaju. Činim i da se ja osećam loše. Ako stvarno mislim da je loše, onda kažem da je loše, bilo da je muškarac, žena, dete, pas. Žene su toliko osetljive da misle da su posebne. To je njihov problem.

Roditelji i detinjstvo

Otac je voleo da me šiba kaišem za oštrenje brijača. Majka ga je podržavala. Tužna priča. Vrlo stroga disciplina za sve, ali jako malo ljubavi u bilo čemu. Bio je to dobar trening za svet, načinili su me spremnim. Kada danas posmatram drugu decu, shvatam da su me moji naučili da ne cmizdrim previše ako nešto krene naopako. Drugim rečima očvrsnuli su me za ono kroz šta je trebalo da prođem – klošarenje, seljakanja, sve te loše poslove i bedu. Kako mi odrastanje nije bilo med i mleko, ostatak baš i nije bio toliki šok.

O glasanju i političarima

Nikada nisam glasao, ali uvek kažem sebi: “Mogao si da glasaš!“ Ali ipak nikada nisam glasao. Svi su oni zečevi u sanduku. Svi su oni slični; različiti su, ali su slični. Pretpostavljam da se neka partije koriste bogatima, a neke siromašnima. Ali, ja se ne primam na to.

Ne volim političare. Zašto bi ih voleo? To je kao da imaš kamen u žuči: treba para da bi se uklonio. Pa zašto bi ga onda imao?

carls-bukowski

Nema političke motivacije u meni. Ja ne želim da spasem svet, ne želim da ga učinim boljim mestom za život. Samo želim da živim u njemu i komentarišem šta se dešava. Ne želim da spasem kitove, ne želim da nuklearne elektrane prestanu sa radom. Šta god da se ovde nalazi, ja sam sa tim. Ne tražim velike stvari. Zadovoljavam se malim stvarima, kao na primer da u trećoj trci pogodim kvotu 3:1. To je sve što želim. Ništa magično i spektakularno, ne želim da proširujem svoje granice.

Jednom je bila

Zima. Umirao sam od gladi trudeći se da postanem pisac u Njujorku. Nisam jeo tri ili četiri dana. Da bih na kraju rekao sebi: “Kupiću veliko pakovanje kokica!“ I Bog te, tako dugo nisam okusio hranu da je bilo predivno. Svako zrno bilo je kao šnicla! Moj stomak je rekao: HVALA TI HVALA TI HVALA TI! Samo sam hodao ulicom i bio sam u raju. A onda su prošla dva tipa i jedan od njih je rekao: Isuse“! A drugi je rekao: „Šta je bilo?“ „Jesi li video onog tipa što ždere kokice? Odvratno!“ I tako nisam mogao da uživam u ostatku kokica. Šta je uopšte mislio sa time „Odvratno? Pa ja sam bio u raju.

Iz „ 14 intervjua“ objavljenim u izdanju LOMa

 

Lajkujte stranicu Luftika i prvi pročitajte nove tekstove ↴

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here