Lifestyle Magazin

Ne možete muškarcu biti brat i jaranica, a očekivati da vas tretira kao princezu

Nama ženama je ovo vreme emancipacije donelo mnogo toga dobrog. Dobile smo pravo glasa, mogućnost da ulazimo na sva mesta na koja mogu muškarci, da sedimo same u kafani i da spavamo noću jer je i otac počeo da shvata da je i njegova dužnost da presvuče pelenu.

Ipak, od svih benefita, ostadosmo zbunjene u nameri da nekako ostanemo žene, a ponašamo se kao muškarci.

Zaglavismo se između pojmova „bitanga“ i „princeza“ u smislu da bismo mi nekim čudom da budemo i jedno i drugo.

A to ne može. 

Muž mi je par puta rekao, nespretno se izvinjavajući (ova nesposobnost da se registruje kao bolest) da se nekako dogovorim da li sam nežna ženska duša koja plače sa licem u rukama ili zver koja reži i razbija tanjir kao da to što urla nije dovoljno glasno. 

I jeste tako.

Majka mi je bila i otac i majka pa je uspela da bude i muškarac koji se grčeviti bori za potomke i žena koja nikada iz kuće ne izlazi bez šminke i frizure.

I mnoge moje prisne prijateljice su odrasle ovako. Naučene da žena treba da zarađuje, da vozi auto, da napumpa gumu ako je popustio ventil i da bude autoritet i gromada od svega 1.60 cm.

Suprotno ovome, poznajem mnogo žena koje jesu žene u pravom smislu te reči.

One tiho govore, ne psuju, eventualno kažu: “Idi u peršun!”, što za nas iz prve grupe nije psovka čim pređeš 9 godina i nisu neko ko će sesti za volan da psuje u saobraćaju.

One ne prilaze muškarcima u kafani, one čekaju da im priđu jer muškarci su dužni da to rade.

One ne znaju da se svađaju, ne znaju ništa da poprave, ne preuzimaju inicijativu već se uklapaju u njegovu.

Jer, kažu one, muškarac mora da ima inicijativu. U svemu.

Princeze. Da ne bude zabune – one nipošto nisu glupe. Štaviše. Kako vreme prolazi shvatam da su pametnije od ovih prvih. I duže žive.

Pomenuta majka mi je pokušala natuknuti, očito jako diskretno pa nije ničim rezultiralo, da ne pokazujem da sve mogu jer ću sama i morati.

Govorila mi je stvari tipa: „Nemoj da misliš da će te neko pohvaliti što spremaš stan, kuvaš i pereš. To se podrazumeva i ne vidi se dok ne prestaneš to da radiš. A nikada ne prestaješ.“

Nekako sam postala to što mi je rekla da ne postanem, a očekivala sam zahvalnost. 

Ona nije došlo.

Neko bi rekao tako su žene vekovima, pa šta im fali? A falilo im je i verovatno bismo to i znali i pročitali da su imale dozvolu to da kažu. 

I gledam moje mlađe, slobodne drugarice kako su uporno najglasnije, najvisprenije i najduhovitije u društvu, a čude se što su same.

E, pa same ste jer muškarcu ste car, brat i jaranica. Oni shvataju i registruju vašu dominantnu i prosto fantastičnu ličnost.

Oni vas primete u kafani i gledaju vas dok dominirate. Oni će vam pričati i „na šta su sinoć skočili“, kakva je bila i zašto je više neće zvati. 

Oni vas visoko vrednuju. 

Oni vas ( nikada) neće oženiti!

Neće muškarac nekoga ko ima one dve loptice veće od njega. Čak i ako hoće, vi ćete njega ostaviti zbog pomenutih loptica.

I sve je to legitimno. Ne možemo sve biti barabe. Nekima nije dato. Ni po rođenju, ni po karakteru.

Ono što nije legitimno, a ovakve žene uporno traže, jeste da ponekad budu princeze. A neće.

Niste materijal za princezu jer nema te bebi roze majice koju ćete na sebe navući da vas sakrije.

Imam jednu prijateljicu, barabu, koja je na silu obukla ovakvu majicu, nežnu, smelu i sasvim rozu i na nju zakačila nenormalni bedž i vezala je u čvor na donjem delu.

E, tako vam je u svemu ostalom. 

Brat je za zezanje, a princeza se ženi. Najčešće.

Malobrojni su oni hrabri muškarci koji hoće sa svojom ženom da se napiju, provedu najluđe na svetu i još nju vuku kući jer neće da ide.

Malobrojni su oni koji žele da polemišu svesni da se nećete povući dok ne dobijete jak argument. Oni koji biraju da im u kući bude uvek zabavno, a ne uvek mirno. 

Zato se ne pravite da ste princeze jer „brzo se vidi da ste stavili bedž na nežnu roze majicu“.

Ne očekujte da urade ono što ste vi puno puta pokazale da možete bolje od njega. Muškarci ne pomažu jaranicama.

Oni pomažu princezama.

I to samo zato što misle da one za to neće biti sposobne.

Istina je da dobijamo ono što smo tražile. I više od toga nećemo. Pa bile princeze. Ili najgore barabe.

Zato ne trošite vreme na kamuflažu. Već budite to što jeste. I dozvolite da vas takve izaberu i baš takvu zavole.

Najviše na svetu.

Ko je kriv što su nam žene postale kao muškarci, a muškarci kao tetke u klimaksu?

25 Shares
Share via
Copy link