nasilje-nad-zenama
Magazin

Žene mogu da obrnu planetu, dok ih vi nabijate u kuhinju i mlatite

Slušam ptice i tišinu kroz otvoren prozor u centru grada, kakva privilegija za nas sa jeftinjim ulaznicama… Ustajem prerano, kad i Sunce, zato je to tako, pletem mrežu sopstvene nemoći.

Skuvam dve kafe.

Često se dešava da jednu nehotice prospem, a onda stvarno ne mogu da se maltretiram oko kuvanja druge prve jutarnje kafe.

Listam vesti na internetu.

I onda me snađe ovo, rekla bih, relevantno mišljenje, što iz životnog iskustva, što iz života uživo. 

Što me biješ kad te volim? Mislite o tome dok okrećete glavu na pogrešnu stranu

(Trpela sam porodično, fizičko, bolno nasilje svake vrste duže i bolnije od tri prosečna života…)

‘Svaka treća žena u Srbiji trpi neki vid porodičnog nasilja’, statistika. Stvarno i bolno.

‘Skoro petina, ili 18,8 odsto muškaraca u Srbiji smatra da postoje situacije u kojima žena zaslužuje batine, dok se 11,9 odsto slaže da žena treba da toleriše nasilje kako bi održala porodicu, a čak 40,1 odsto sa tim da je najvažnija uloga žene – da brine o kući i kuva.’

Eno mi stoji vrela, ‘jošuvekkuvajuća’ šerpa sa slatkim kupusom, na levoj gornjoj ringli.

Sladak kupus sa junetinom i slatkim, veštičjim začinima.

A inače, u međuvremenu, listam neke knjige, ne bih se sad kurčila koje, savremena literatura, to, 

I dobijam napad anksioznosti,  pa žena može da obrne planetu i vreme, ste poludeli svi, bre?!, a vi je nabijate u kuhinju ‘an general’?

Žene su u Srbiji najbolje kad su mrtve, čista logika crne hronike.

Mrtve fine žene s četvoromesečnim finim mrtvim bebama, recimo, i finim živim komšijama.

Bra’o!

Ovde se budale potpiruju da je u redu ubiti ženu za svaki problem koji ih muči

Verujem da će nindže uzeti dobru lovu za opelo, preduzetnički duh zaradiće na belom sanduku, korumpiranii besmisleni lešinari obučeni u delioce pravde proglasiće ubicu neuračunljivim u nepunih trideset godina.

Malo zatvor, malo bolnica, malo ništa novo.

Pa kako normalan čovek da živi s ovolikim dozama šizofrenije dnevno?!

Manje doze, komšije i draga javnosti, manje doze, manje televizije, manje tabloida, manje uživanja u iskasapljenim ili silovanim telima u mrtvozorničkim kesama…

Čime ćete se lečiti kad postane odistinski i ozbiljno preopasno?

Ne mogu, bre, više da pišem o prokletom patrijarhatu. Sve mi se umorillo. Utopije, hronopije, nade, verovanja, davanje, otimanje, ljudi.

Mladi kupus zove, a ja volim da stvaram…

Živa nisam, pola me od nasilja odavno nema.

Reci stop femicidu!

Žene drže svet da ne posrne u bezdno.

Ne ubijajte ih silom, ucenama, noževima, neznanjem, ljubomorom, željom za posedovanjem i dominacijom!

Državo, primeni zakone, one zakone koji nas čine jednakima pred pravom, pravdom i istinom, to ti je smisao postojanja, ne zaboravljaj nikada!

Imam sinove. Gledaju me. Učim ih primerom. Preskačem million zvezda, popravljam slavine i pomeram svetove, ali čak i nagoveštaj nasilja  iz kakvog sam izašla zauvek kažnjavam kao u najboljim delima savremenih stvaralaca.

Kratko i jasno: 

‘Neću nasilje da trpim! Vidimo se na sudu. ’

Stop! Kraj. Zavesa.

Jelica Dabović progovorila o strahovitom porodičnom nasilju: Tukli su me svaki dan…

Ne zaboravite da lajkujete Luftiku