Koronavirus Magazin

Za njih izolacija nije spas – Žene koje trpe porodično nasilje naročito ugrožene

porodicno nasilje

Mere Vlade Srbije za suzbijanje epidemije koronavirusa se mahom oslanjaju na karantin i izolaciju. Stručnjaci su u ovome takođe nedvosmisleni – izolacija i samoizolacija su ključne u borbi sa koronavirusom.

Zapitali smo se šta je sa  ženama koje trpe neki vid nasilja u porodici. U novonastaloj situaciji one su “osuđene” na četiri zida koja dele sa nasilnikom. Jednako su ugrožena i deca iz takvih brakova i porodica.

– U toku prve nedelje vanrednog stanja broj poziva ka našoj SOS linije nije bio uvećan. Međutim već poslednje nedelje primetan je znatno veći broj poziva. – rekla je za Luftiku Mirjana Mitić konultantkinja za žene sa iskustvom nasilja pri AŽC.

– Razlog za to je jednostavan. One se nisu snašle u prvim danima. Sada su već pronašle način da reaguju i da pozovu u slučaju problema. – objasnila je ona.

Mitić je rekla da žene koje trpe nasilje u porodici sada imaju sužen “prostor” za delovanje.  Pored ograničenja u kretanju, koje je na snazi za sve, one su dodatno ograničene za traženje pomoći, jer su u stalnom prisustvu nasilnika.

Pored ovoga, ove žene su svesne da su policija i ceo sistem okrenuti situaciji sa suzbijanjem epidemije. To je nešto što je trenutni prioritet i što je hitno.

– To utiče da žene koje trpe nasilje gube poverenje u institucionalnu zaštitu – rekla je Mitić.

Na naše pitanje sa kojim problemima se najčešće javljaju, Mirjana odgovara da su žene koje pozivaju uglavnom zbunjene i traže odgovore. Nije im jasno kako sistem funkcioniše u vanrednom stanju i tokom epidemije – da li se odlažu sudski procesi, šta je sa alimentacijom. Takođe, nejasno je definisano i organizovanje kontrolisanih susreta dece i roditelja kojima je izrečena mera zabrane prilaska majci.

– Mi nemamo informaciju da su socijalne službe definisale ovaj zadatak u odnosu na vanredne mere koje su obavezujuće za sve.

Pored ovoga, veliki problem je i to što se većina žena koja trpi neki oblik nasilja u porodici nalazi u nezavidnom materijalnom položaju.

– One dobijaju socijalno-novčanu pomoć u devetomesečnom periodu tokom godine. Dobar socijalni radnik “namesti” tako da  prekid tog perioda i pomoći bude u proleće, kada te žene imaju najveće šanse da zarade dodatni novac na sezonskim poslovima, sakupljanju sekundarnih sirovina, ispomoći u uređenju dvorišta i sl. Zbog novonastale situacije te žene sada nisu u mogućnosti da pronađu izvor zarade. – rekla je Mirjana.

Kada je reč o konkretnoj zaštiti žena koje trenutno prolaze kroz nasilje, Mitić kaže da šablon postupaka pri zaštiti od nasilja u ovoj situaciji nije moguće uspostaviti, s obzirom na specifičnosti različitih situacija.

– Svakako savetujemo ženama da zovu policiju u svim akutnim i ozbiljnim situacijama, a da se nama jave kako bismo zajedno napravile sigurnosni plan za svaku pojedinačnu situaciju. – dodala je ona.

Broj telefona Autonomnog ženskog centra, na koji mogu da se jave žrtve nasilja u porodici tokom vanrednog stanja je 0800/100-007.

Nasilje nad ženama – trend koji se provlači nekažnjeno

 

Ana Marković

Ana Marković

Štreber i boem. Bosanka i Banaćanka. Novinar. Hodajući detektor laži i emiter istine. Omiljenost - miris uštipaka u 9 ujutru, selo, leto i grlati petao, crk'o dabogda.

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

PARTNERI SAJTA


24 Shares
Share via
Copy link