Mere Vlade Srbije za suzbijanje epidemije koronavirusa se mahom oslanjaju na karantin i izolaciju. Stručnjaci su u ovome takođe nedvosmisleni – izolacija i samoizolacija su ključne u borbi sa koronavirusom.
Zapitali smo se šta je sa ženama koje trpe neki vid nasilja u porodici. U novonastaloj situaciji one su “osuđene” na četiri zida koja dele sa nasilnikom. Jednako su ugrožena i deca iz takvih brakova i porodica.
– U toku prve nedelje vanrednog stanja broj poziva ka našoj SOS linije nije bio uvećan. Međutim već poslednje nedelje primetan je znatno veći broj poziva. – rekla je za Luftiku Mirjana Mitić konultantkinja za žene sa iskustvom nasilja pri AŽC.
– Razlog za to je jednostavan. One se nisu snašle u prvim danima. Sada su već pronašle način da reaguju i da pozovu u slučaju problema. – objasnila je ona.
Mitić je rekla da žene koje trpe nasilje u porodici sada imaju sužen “prostor” za delovanje. Pored ograničenja u kretanju, koje je na snazi za sve, one su dodatno ograničene za traženje pomoći, jer su u stalnom prisustvu nasilnika.
Pored ovoga, ove žene su svesne da su policija i ceo sistem okrenuti situaciji sa suzbijanjem epidemije. To je nešto što je trenutni prioritet i što je hitno.
– To utiče da žene koje trpe nasilje gube poverenje u institucionalnu zaštitu – rekla je Mitić.
Na naše pitanje sa kojim problemima se najčešće javljaju, Mirjana odgovara da su žene koje pozivaju uglavnom zbunjene i traže odgovore. Nije im jasno kako sistem funkcioniše u vanrednom stanju i tokom epidemije – da li se odlažu sudski procesi, šta je sa alimentacijom. Takođe, nejasno je definisano i organizovanje kontrolisanih susreta dece i roditelja kojima je izrečena mera zabrane prilaska majci.
– Mi nemamo informaciju da su socijalne službe definisale ovaj zadatak u odnosu na vanredne mere koje su obavezujuće za sve.
Pored ovoga, veliki problem je i to što se većina žena koja trpi neki oblik nasilja u porodici nalazi u nezavidnom materijalnom položaju.
– One dobijaju socijalno-novčanu pomoć u devetomesečnom periodu tokom godine. Dobar socijalni radnik “namesti” tako da prekid tog perioda i pomoći bude u proleće, kada te žene imaju najveće šanse da zarade dodatni novac na sezonskim poslovima, sakupljanju sekundarnih sirovina, ispomoći u uređenju dvorišta i sl. Zbog novonastale situacije te žene sada nisu u mogućnosti da pronađu izvor zarade. – rekla je Mirjana.
Kada je reč o konkretnoj zaštiti žena koje trenutno prolaze kroz nasilje, Mitić kaže da šablon postupaka pri zaštiti od nasilja u ovoj situaciji nije moguće uspostaviti, s obzirom na specifičnosti različitih situacija.
– Svakako savetujemo ženama da zovu policiju u svim akutnim i ozbiljnim situacijama, a da se nama jave kako bismo zajedno napravile sigurnosni plan za svaku pojedinačnu situaciju. – dodala je ona.
Broj telefona Autonomnog ženskog centra, na koji mogu da se jave žrtve nasilja u porodici tokom vanrednog stanja je 0800/100-007.
Nasilje nad ženama – trend koji se provlači nekažnjeno
Dodaj komentar