Lice anđela, a dušu đavola: Njena zloba i okrutnost zasenile su i samoga Hitlera

Dženi-Vanda Barkman je bila poznata i po svojoj lepoti i okrutnosti tokom svog boravka u koncentracionom logoru Štuthof pre nego što je obešena za svoje zločine 1946.

Užasi nacističkih koncentracionih logora bili su dobro dokumentovani kroz istoriju, jer je podlo i tragično progon evropskih Jevreja i drugih marginalizovanih grupa poslužilo kao bolna lekcija u godinama nakon Drugog svetskog rata. Ali dok je mnogo pažnje posvećeno muškarcima odgovornim za ove užasne zločine, često su bile žene logorske straže poput Dženi-Vanda Barkman koje su bile najokrutnije.

Žene poput Barkman, Irme Grese i Elizabet Volkenrat postale su ozloglašene u logorima zbog svoje brutalnosti, dok su se na kraju suočile sa vešalima.

Jednako poznata po svojoj lepoti i okrutnosti, mlada buduća manekenka bila je čuvar u koncentracionom logoru Štuthof. Iako je stigla u Štuthof 1944. godine – a rat se završio samo godinu dana kasnije – Dženi Barkman je brzo zaslužila svoje mesto među najzlobnijim nacistima.

Žena s licem anđela, a dušomđavola

Dženi-Vanda Barkman je rođena 30. maja 1922. godine u Hamburgu, Nemačka. Iako je imala normalno detinjstvo, takođe je postala punoletna sa usponom nacizma. Neposredno pre nego što je napunila 11 godina, Adolf Hitler je postao kancelar Nemačke. Kada je imala 16 godina, jevrejske kuće, preduzeća i sinagoge su napadnuti tokom Kristalne noći, uključujući i Hamburg. Ubrzo nakon toga, Hitler je napao Poljsku – i počeo je Drugi svetski rat.

Barkmanova se u početku nadala da će iskoristiti svoju lepotu da postane model. Ali kako je rat odmicao, predomislila se. Godine 1944., 21-godišnjakinja je postala Aufseherin, ili žena stražar, u koncentracionom logoru Štuthof u Gdanjsku, Poljska.

When the last condemned person died, the security forces allowed the crowd to desecrate the corpses. A crowd of degenerates, he kicked and beat dead people, torn apart their clothes and pulled out ropes on which convicts were hanged.

— Max (@Max20276757) September 21, 2018

Tokom rata, Memorijalni muzej Holokausta Sjedinjenih Država izveštava da je čak 100.000 ljudi deportovano u Štuthof i da je tamo umrlo oko 60.000 ljudi. Mnogi su umrli od bolesti poput tifusa. Ali mnogo više ih je logorska straža poslala u gasne komore.

Barkmanova je 1944. postala jedan od čuvara. Bila je jedna od samo 3.700 žena koje su zauzele takvu poziciju – od ukupno 55.000 čuvara u nacističkim koncentracionim logorima – i brzo je stekla ime kao jedna od najbrutalnijih.

Nije pokazivala oklevanje kada je u pitanju premlaćivanje zatvorenika – ponekad do smrti – i redovno je slala žene i decu u gasne komore koje su ona i drugi čuvari smatrali preslabe ili bolesne da bi radili. Prelepa i brutalna, Dženi-Vanda Barkman je nazvana „Lepom aveti“.

Osveta karme

U vreme kada je Dženi-Vanda Barkman obezbedila reputaciju u Štuthofu, Drugi svetski rat je počeo da se privodi kraju. U aprilu 1945. Adolf Hitler je umro samoubistvom u Berlinu. Mesec dana kasnije Nemačka se predala. A Barkmanova je pobegao je iz Štuthofa i sakrila se. Ubrzo je postala jedan od najtraženijih nacističkih kriminalaca. Barkmanova je uspela da ostane sakrivena četiri meseca, ali je uhvaćena na železničkoj stanici u Gdanjsku.

Tokom ispitivanja, Barkmanova je tvrdila da je uvek dobro postupala sa jevrejskim zatvorenicima, i čak je rekla da je neke od njih spasila od smrti. Ali njeni islednici su na kraju prozreli njen čin.

Zaista, desetine preživelih iz Štutofa svedočili su protiv Barkmanove na sudu, opisujući brutalne zločine koje je počinila kao Aufseherin. Čak je i njen advokat priznao da je Barkmannova kriva za zločine, ali je tvrdio da je to zato što je bila psihički bolesna – nijedna zdrava osoba, sugerisao je, nije mogla da uradi ono što je ona uradila u koncentracionom logoru.

U međuvremenu, Barkmanova nije pomogla sopstvenom slučaju. Suočena sa optužbama za brutalnost i ubistvo, Barkmanova je odgovorio prezrivim smehom. Nije tražila oproštaj. Nikada nije pustila suzu niti pokazala kajanje.

Poslednje reči i brutalan kraj

Nakon što je osuđena na smrt vešanjem, Dženi-Vanda Barkman je rekla: „Život je zaista veliko zadovoljstvo, a zadovoljstvo, po pravilu, ne traje dugo.“

Pogubljenje Dženi Barkman u Gdanjsku Dana 4. jula 1946. Dženi Barkman i još 10 ratnih zločinaca odvedeni su na brdo Biskup blizu Gdanjska da budu obešeni zbog svojih zločina. Prisustvovalo je čak 200.000 ljudi koji su sa strepnjom iščekivali trenutak pogubljenja.

Dželati se nisu zamarali formalnošću. Zločincima nije ukazana čast da ih profesionalni dželat ubije. Postavljeni su na krevet kamiona sa vezanom omčom oko vrata. Zatim je kamion krenuo. Gravitacija je obavila posao.

Međutim, nakon što je omča bila vezana oko njenog vrata, kamion na kom je stajala nije hteo da se pokrene. Gomila je ispustila žamor frustracije dok je Barkmanova stajala pred njima, još uvek živa. Tada je pritrčao bivši zatvorenik Štuthofa i gurnuo Barkmanovu sa kamiona.

Dženi-Vanda Barkman je odmah umrla. Imala je 24 godine.

Dok se njeno telo ljuljalo na povetarcu, veliki broj ljudi iz gomile hrlio je ka njenom telu, pokušavajući da otkinu komad tkanine ili dugme da bi ga zadržao kao suvenir. Na kraju je njen leš poslat u Anatomsko pozorište u Gdanjsku, zajedno sa telima drugih kriminalaca, da bi se koristio kao vizuelna pomoć studentima medicine. Kasnije je odložen kao biološki otpad.

Ali mržnja prema Dženi-Vandi Barkman bila je velika i u jednom trenutku se proširila glasina da je njeno telo zapravo kremirano, a pepeo odneto u njen rodni grad Hamburg. Glasine su tvrdile da je njen pepeo potom bačen u toalet i ispran. Naravno, to su bile samo glasine.

Izvor: Stil