Glava boli više od upale mišića, ko su najveći tragičari na Mundijalu u Kataru?

Od Orlova smo imali ogromna očekivanja na Svetskom prvenstvu u fudbalu, ali su oni ipak prerano „odleteli“ kući. Selektor Dragan Stojković nije bio zadovoljan rezultatom, navodeći da je i sam plasman na Mundijal u Katar veliki uspeh.

Kada se sagleda koliko je moćnih reprezentacija doživelo neuspehe, možda i ne treba tugovati. Tragičari, selekcije koje su mogle znatno bolje, niz selektora koji nisu ostvarili zacrtane rezultate pa su morali da daju ostavke, fudbaleri koji nisu uopšte bili u prilici da istrče na teren…

Proteklih mesec dana od početka Mundijala bili su, reklo bi se, prava poslastica za ljubitelje dramatičnih utakmica. Njihove glavne aktere, sa druge strane, glava boli više nego upala mišića.

Najveći gubitnici

Na prvom mestu je svakako Nemačka, četvorostruki šampion sveta, koja je – poput Srbije – ispala već u grupnoj fazi takmičenja.

Izgubili su od Japana u prvom kolu, potom remizirali sa Španijom, a kući ih je u poslednjem kolu poslala iznenađujuća pobeda Japana nad „furijom“.

Da sve bude još gore, to je moćnim „pancerima“ drugo uzastopno ispadanje u grupnoj fazi – isto se desilo i pre četiri godine na SP u Rusiji.

Sve to je posebno upečatljivo ako se ima u vidu da su Nemci 2014. u Brazilu bili šampioni.

Dakle, od tog finala protiv Španije oni nemaju nijedan meč u nokaut fazi takmičenja – nešto ozbiljno škripi u nekada moćnoj nemačkoj mašineriji.

Ruku na srce, Nemci nisu imali ni sreće, protiv Japana su se ispromašivali, kao i protiv Kostarike, a u poslednjem meču zavisili su od Španaca, ali je i njih iznenadio Japan, jedno od najprijatnijih iznenađenja Mundijala u Kataru.

Tu negde je i Danska, koja je završila kao poslednja u grupi, a prošle godine bila je hit Evropskog prvenstva, gde je stigla čak do polufinala.

Danci u Kataru ovog puta nisu imali nijednu pobedu, što možda potvrđuje reči čuvenog Vilijama Šekspira – nešto je zaista trulo u državi Danskoj.

U ovaj krug svakako spada i Belgija, reprezentacija puna svetskih zvezda, koja nikada nije uspela da ostvari veliki potencijal koji na papiru sigurno ima.

Belgijanci su na Mundijal došli kao druga reprezentacija sveta, prema listi Međunarodne fudbalske federacije (FIFA), odmah iza branioca titule svetskog prvaka, Francuske.

Tibo Kurtoa na golu, Kevin de Brujne, Eden Azar, Romelu Lukaku, Aksel Vitsel, Dris Mertens, Jan Vertongen, Tobi Aldervajreld, Juri Tilemans… Sve poznata imena svetskog fudbala.

Mnogi su na poslednjih na nekoliko turnira predviđali uspeh te generacije Belgijanaca, ali oni na terenu do njega nikada nisu došli.

Razlog nije poznat, ali se u javnosti često priča o lošim međuljudskim odnosima unutar reprezentacije.

De Brujne i Kurtoa, na primer, godinama ne pričaju.

Zanimljiva je bila i izjava De Brujnea posle minimalne pobede nad Kanadom 1:0 u prvom kolu grupne faze.

– Nemamo šanse da osvojimo titulu svetskog prvaka. Imamo dobar tim, ali smo prestari. Mislim da je naša prilika bila pre četiri godine u Rusiji. Ostali smo bez nekih ključnih igrača. Dolaze neki novi, ali oni nisu na nivou onih iz 2018. Vidim nas više kao autsajdere, rekao je De Brujne.

Belgija je bila šesta ekipa po prosečnoj starosti igrača u Kataru.

U startnih 11 koji su počeli meč protiv Kanade, više od polovine igrača imalo je 30 i više godina.

Veći deo belgijske „zlatne generacije“, među kojima su Eden Azar, Jan Vertongen i De Brujne, preći će vrhunac do narednog Svetskog prvenstva 2026. godine.

A već je poznato da Azara više neće biti u reprezentaciji.

Nezadovoljstva će biti i u Brazilu, koji je ispao u četvrtfinalu od Hrvatske, iako su mnogi „selesau“ gotovo upisali šesti trofej, a oni su bili nadmeni, očekivali su da će se prošetati do finala…

Ni Meksiko se nije proslavio. Ispao je već u grupnoj fazi i to prvi put posle sedam turnira u nizu.

Ili je možda najveći gubitnik slavna Italija, četvorostruki šampion sveta?

Oni uopšte nisu bili na Mundijalu.

Najveći tragičari

U Kataru je viđen čitav niz zaista neverovatnih utakmica, golova u zaostavnom vremenu i niz preokreta – stavka koju su dobro iskusili i reprezentativci Srbije – ali se zapravo malo ko može nazvati pravim tragičarem.

Niko nije postigao auto-gol koji je njegovu reprezentaciju poslao kući, promašio kolosalnu šansu u 90. minutu ili skrivio tragičan penal.

Jedan od njih je Hari Kejn, kapiten i napadač Engleske, koji je u četvrtfinalu protiv Francuske promašio penal za izjednačenje u 84. minutu.

Ipak, Kejn je na tom meču jedan penal već realizovao i nije jedini koji se ispromašivao na tom meču – stvorili su Englezi čitav niz šansi, ali gola nije bilo.

Kejn je pritom na čitavom turniru ostvario i više nego solidan učinak od dva gola i tri asistencije i deluje da ga zaista niko ne krivi za dešavanja iz meča sa Francuzima.

Pored Kejna, u tom taboru mogao bi da se nađe i Romelu Lukaku, snažni napadač Belgije, koji je suštinski promašio osminu finala za njegovu selekciju.

Belgiji je protiv Hrvatske bila potrebna pobeda i došli bi do nje da je Lukaku pogodio mrežu iz barem jedne od četiri velike šanse.

Uspeo je čak i da u poslednjim sekundama meča promaši – prazan gol.

Mister promašaj Svetskog prvenstva!

Među tragičarima eventualno mogu biti i velikani kojima je ovo poslednji turnir, a nisu uspeli da dođu do toliko željenog trofeja (ako se uopšte neosvajanje Mundijala može nazvati tragedijom).

Pre svega Kristijano Ronaldo, jedan od najboljih fudbalera u istoriji, koji u riznici ima sve najvažnije pehare na planeti osim mundijalske „boginje“.

Ronaldo će 2026. imati 41 godinu i mogućnost da nastupi na SP u Americi, Kanadi i Meksiku deluje neverovatno čak i za njega, poznatog po neverovatnoj fizičkoj spremi.

Slavni Portugalac, koji decenijama dominira svetskih fudbalom, doživeo je i to da u odlučujućim utakmicama u Kataru ne vidi mnogo terena – prednost u napadu je imao mladi Gonsalo Ramos i potpuno ju je iskoristio.

Posebnu pažnju privuklo privuklo je i Ronaldovo ponašanje posle ubedljive pobede Portugala nad Južnom Korejom (6:1), kada nije slavio sa saigračima, već demonstrativno napustio teren, ljut zbog toga što nije igrao.

Turnir je završio u suzama, kao i Luis Suarez, još jedan velikan svetskog fudbala i Urugvaja, kojem je ovo takođe poslednji turnir, kao i njegovom saigraču Edinsonu Kavaniju.

Plakao je i Nejmar posle eliminacije njegovog Brazila od Hrvatske, ali će on verovatno predvoditi napad „selesaa“ i za četiri godine.

A tad se čuvajte, jer Brazilci već najavljuju da će taj turnir osvojiti.

Otkazi i ostavke

Kako će taj tim Brazila izgledati nije poznato, iako će sigurno biti moćan, ali jedna stvar se zna – dosadašnji selektor Tite ih neće predvoditi sa klupe.

Ostavku je podneo posle poraza od Hrvatske na penale u četvrtfinalu.

Samo koji minut delio je Titea – čije ime u Brazilu zapravo izgrovaraju Ćiće – od plasmana dalje i možda nove titule, ali to sada već spada u rubriku „šta bi bilo, kad bi bilo“.

Sjajni hrvatski golman Dominik Livaković potpisao mu je ostavku u penal seriji.

Na klupi „selesaa“ bio je od 2016, zamenivši Dungu, a Brazil je predvodio i pre četiri godine na Mundijalu u Rusiji, kada je takođe ispao u četvrtfinalu.

I dalje nije poznato ko će ga naslediti i preuzeti vruć krompir, koji se gotovo usijao u poslednje 22 godine, koliko Brazil nije osvojio novu titulu šampiona sveta.

Jer za njih je to veliki neuspeh.

Ostavku je podneo i Luis Enrike, selektor Španije, koja je takođe ispala na penale, ali od Maroka i to u jednoj rundi ranije – osmini finala.

Moćnu „furiju“ preuzeo je posle SP u Rusiji i u biografiji ima i izgubljeno polufinale Evropskog prvenstva 2020. od Italije i izgubljeno finale Lige nacija od Francuske.

Naslediće ga Luis de la Fuente, bivši selektor omladinske, mlade i olimpijske reprezentacije Španije.

Enrikeov kolega Luj van Gal takođe je napustio klupu Holandije, koju je vodio treći put u karijeri i to sa zapravo velikim uspehom.

U poslednjem mandatu ukupno je imao 14 pobeda i šest remija, bez ijednog poraza.

– Neću da nastavim… Ovo je moja poslednja utakmica, izjavio je 71-godišnji selektor posle poraza od Argentine u četvrtfinalu, takođe na penale.

– Nismo izgubili nijednu utakmicu, ne znam koliko smo dobili, ali možete na Guglu da upišete „Louis van Gaal Netherlands“ pa sami videti gol-razliku, dodao je.

Ona iznosi 51:17.

Nije poznato ko će ga naslediti, kao ni kakva će biti sudbina selektora Nemačke Hansija Flika, koji je posle ispadanja „pancera“ izjavio da će to pitanje biti „brzo rešeno“.

– Teško je odmah posle eliminacije odgovoriti na to, ali uskoro ćemo tu temu skinuti sa dnevnog reda, naveo je Flik.

U medijima se za sada mogu pročitati oprečne informacije – jedni kažu da Flik sigurno ostaje do Eura 2024. godine, a drugi već pominju Tomasa Tuhela kao njegovog naslednika.

U slučaju portugalskog selektora Fernanda Santoša došlo je do preokreta.

– Ostavka? Podnošenje ostavke nije u mom rečniku, izjavio je Santoš posle eliminacije od Katara u četvrfinalu Mundijala.

Međutim, samo nekoliko dana kasnije, Fudbalski savez Portugala poručio mu je – obrigado (hvala).

Santoš je selektor Portugala bio od 2014. godine i nije poznato ko će ga naslediti, iako se često pominje ime slavnog Žozea Murinja.

𝗢𝗯𝗿𝗶𝗴𝗮𝗱𝗼 por tudo, Mister Fernando Santos. 🤝 #VesteABandeira pic.twitter.com/L20QjwfQve

— Portugal (@selecaoportugal) December 15, 2022

Ostavku su posle Katara podneli i Oto Ado, Erardo Martino, Paulo Bento i Roberto Martinez, selektori Gane, Meksika, Južne Koreje i Belgije.

– Krivica je samo moja, izjavio je Martino posle ispadanja u grupnoj fazi.

– Imali smo šansu da odemo dalje, nismo je iskoristili, a trebalo je to da učinimo – sve je to veoma frustrirajuće za mene i zato sam odlučio da odem.

– Odnosno, moj ugovor u Meksiku je istekao sa poslednjim sudijskim zviždukom na meču protiv Saudijske Arabije, rekao je Martino.

Mediji prenose i da selektor Engleske Garet Sautgejt i dalje razmišlja da li da podnese ostavku.

Bio sam, ali nisam (mnogo) igrao

Kao Italijanima – i Kristijanu Ronaldu – možda je zapravo najteže onima koji na fudbalskom nebu važe za zvezdice, zvezde i superzvezde, ali terena videli nisu.

Ili barem ne mnogo.

Jedan od njih je, na primer, Paulo Dibala, uz Mesija jedan od najpoznatijih argentinskih fudbalera, koji trenutno igra u Romi, a prethodno je godinama branio boje Juventusa.

Međutim, Dibala je do sada u Kataru odigrao tek 16 minuta.

Povredio u oktobru na meču italijanske lige protiv Lećea, zbog čega je pod velikim znakom pitanja bilo da li će biti spreman za Mundijal.

Na kraju se našao na spisku, ali je većinu mečeva gledao sa klupe za rezervne igrače.

Sa povredama se pred turnir mučio i Trent Aleksander Arnold, ofanzivni bek Liverpula i reprezentacije Engleske, koji na toj poziciji važi za jednog od najboljih na svetu.

Arnold je u Kataru odigrao samo 33 minuta, ali je pitanje da li zbog povrede, slabe igre u defanzivi ili jednostavno velike konkurencije među desnim bekovima u taboru „Gordog albiona“.

Pored Trenta tu su (takođe povređeni) Ris Džejms iz Čelsija, Aron Van Bisaka iz Mančester junatjeda, kao i Kiran Tripije iz Njukasla, ali je selektor Sutgejt šansu uglavnom davao Kajlu Vokeru iz Mančester sitija.

Vokerov saigrač Ederson, koji važi za jednog od najboljih golmana sveta, takođe se u Kataru nije mnogo nabranio na golu Brazila – ima upisanih tek 90 minuta protiv Kameruna, u meču koji sa „selesao“ nije imao rezultatski značaj.

Ali konkurencija na golu Brazila je zaista velika i prednost je umesto njega imao Alison, golman Liverpula, takođe jedan od najboljih na svetu.

A možda najgore od svih prošao njihov kolega Andre Onana, koji je mrežu Kameruna čuvao samo na jednom meču, iako je jedno od najvećih imena „neukrotivih lavova“.

Onana je poznato golmansko ime – brani za slavni Inter iz Milana – ali se u Kataru posvađao sa selektorom posle poraza Švajcarske, zbog čega se više nije vraćao u igru.

I ne samo to – izbačen je iz reprezentacije, što je jedini takav slučaj na turniru.

Nisu se naigrali ni pojedini u reprezentaciji Srbije, poput napadača Luke Jovića.

Krv ispod zelene trave – više od fudbala

Turnir u Kataru dugo su pratile i razne priče koje nemaju mnogo veze sa fudbalom.

Priče o korupciji, politici, takozvanom „sportvošingu“ – tj. pranju ugleda kroz sport – kršenju ljudskih prava i prava radnika…

Veliki broj tih radnika stradao je gradeći stadione i objekte potrebne da bi se lopta kotrljala.

Koliko tačno – nije poznato.

Neki izveštaji kažu da je više od 6.000 radnika migranata umrlo od kako je 2010. dobijena kandidatura za Svetsko prvenstvo, što katarska vlada negira.

Oni tvrde da je bilo 37 smrtnih slučajeva među radnicima na gradilištima stadiona Svetskog prvenstva, od kojih su samo tri bila „vezana za posao“.

Pored toga, aktivisti za ljudska prava navode i da su radnici često imali problema sa dobijanjem plata i da su bili primorani da rade na opasno visokim temperaturama.

A tu su brojne optužbe o korupciji, pre svega zbog načina na koji je Katar od Međunarodne fudbalske federacije (FIFA) dobio organizaciju turnira.

Katar je uvek negirao bilo kakvu krivicu, ali je Eva Kaili, potpredsednica Evropskog parlamenta, nedavno uhapšena u Belgiji zbog sumnje za pranje novca i korupciju.

Kaili se nalazi među četiri osobe optužene da ih je Katar obasipao novcem i poklonima kako bi uticali na donošenje odluka, što ona negira.

U centru većine optužbi je FIFA, krovna organizacija najvažnije sporedne stvari na svetu.

Možda su oni ipak najveći gubitnici Mundijala?

Izvor: BBC na srpskom