Uvek su pričali da su se sreli, pogledali i više se nisu razdvajali. Josipa Lisac i Karlo Metikoš. I tri decenije nakon njegove smrti, svaki Josipin koncert posvećen je njemu i njihovoj ljubavi, koja je, kaže, i dalje živa.
– Ne volim reč „sećanje“, jer ja sve naše zajedničke trenutke, slike i stanja nosim u sebi stalno. I ne samo što su oni u meni, ja ih prenosim dalje… A naša ljubav još je tu i njena prisutnost stalno me oplemenjuje – rekla je jednom prilikom Josipa.
Njena i Karlova priča počela je 1971. godine. On je do tad gradio svetsku karijeru pod imenom Met Kolins (Matt Collins), nastupao po celom svetu, imao armiju obožavateljki i iza sebe oko 20 veridbi sa groficama, manekenkama, stjuardesama… Ona je tek osvajala pažnju kao prva prava jugoslovenska rokenrol diva.
Mada su bili životni partneri, Josipa i Karlo se nikad nisu venčali, piše Kurir.
– Zato što se u braku gubi identitet, ne bih mogla da podnesem da me iko nazove svojom ženom… za Karla nikad nisam bila njegova žena, samo Josipa – objasnila je svojevremeno za „Story“.
– Kad sam se vratio u Zagreb, shvatio sam da se muzička scena promenila. Došli su drugi ljudi, grupa je bilo kô gljiva posle kiše, uopšte nisam znao ko, šta… Ali nekako sam se utopio u tu kolotečinu, imao gaže i jednom otišao u Petrinju, sreo Josipu Lisac, naši pogledi su se sreli – kô u priči – i od onda se više nismo rastajali. Od 1971. godine. (…)
Bio sam oduševljen i njenim pevanjem i načinom na koji se ponašala… Onda sam se do ušiju zaljubio i tak’… Iz Petrinje smo autobusom krenuli za Zagreb, seo sam pored nje, ispuštao svoje pozitivne vibracije i tu smo se malo upoznavali.
Josipa mi je docnije priznala da je, kao klinka, išla da vidi gde stanujem jer su joj pogrešno rekli da živim u Ulici Moše Pijade. Vozila se tramvajem i gledala u nečiji prozor, misleći da je moj! Prva ploča koju je Josipa u životu kupila bila je – ploča Matta Collinsa! Sudbina… – ispričao je Metikoš svojevremeno.
Ta sudbinska ljubav ovekovečena je sad već legendarnim albumom „Dnevnik jedne ljubavi“ iz 1973.
Josipa je pričala kako je njihova ljubav bila tako velika da nikad u besu nisu izgovorili jedno drugom ružnu reč.
– Nikada nismo razgovarali onako monstruozno kako ja danas čujem ljude da razgovaraju. Nikada nismo jedno drugome opsovali ili zalupili vratima.
Što smo imali da kažemo, rekli bismo odmah, nismo ostavljali za kasnije. Sve smo rešavali razgovorom. Kad bi neko od nas bio indisponiran ili pod stresom, drugi bi ga dizao, tako smo se izmenjivali i funkcionisali – rekla je pevačica.
Karlo je preminuo 1991. godine, Josipa ga još nije prebolela, i svoju tugu nosi kao znamenje, oživljavajući je zajedno sa ljubavlju u svakom pismu, svakoj pesmi i na svakom koncertu.
Nakon ove bajkovite ljubavne priče Josipina ljubav se nije ugasila onog decembra 1991. godine, kada je Karlo preminuo od posledica infarkta.
Ona i danas, skoro tri decenije kasnije, svaki koncert posvećuje njemu i peva za njega.
Dodaj komentar