Nakon što su dobili gromoglasne apluaze po dolasku u Beograd, vaterpolo reprezentacija Srbije i karatistkinja Jovana Preković obratili su se medijima na koferenciji koja je održana na aerodromu.
Reč je najpre dobila Jovana koja je na nedavnim Olimpijskim igrama donela istorijsko zlato Srbiji u karateu, ali su u centru pažnje definitivno bili Stefan Mitrović i vaterpolisti koji su rasplakali selektora Dejana Savića.
Na pitanje novinara za Mitrovića da li je ovo najemotivnija medalja, srpski vaterpolista je bio kratak:
-Vaše pitanje me uopšte ne zanima. Sve što ću da kažem u ovom trenutku jeste: „Jednom odleteće ptice…. A sad adio, a sad adio, i ko zna kad, i ko zna gde – zapevao je Mitrović dobro poznatu pesmu, da bi mu se pridružili svi ostali igrači koji su rasplakali Savića. Toliko da ovaj nije imao reči na kraju:
– Nemam šta da kažem, daćete mi malo vremena da se smirim, je..ga i to je to.
Svakako najveće izlaganje imao je kapiten Filip Filipović.
– Hvala na ovako divnom dočeku. Ja sam samo jedan od ovih najboljih momaka, od 13 veličanstvenih. Velika mi je privilegija biti deo ekipe i kapiten na kraju jedne divne epizode. Na kraju jednog najlepšeg i za neke od nas poslednjeg plesa. Hvala momcima što smo verovali do kraja, hvala ovom čoveku pored mene (misleći na Savića) što nas je trpeo i verovao u nas.
Potajno i plakao i molio se da se sve završio kao što se završilo. Vredelo je svakog sekunda maltretiranja na trenizima i utakmicama. Siguran sam da smo učinili naciju ponosnom, pre svega naše familije i prijatelje. Ima mnogo odricanja, ali kada se ovako završi sve ima neki smisao. Hvala Srbijo, ovo je za vas.
Izvor: Telegraf.rs
Dodaj komentar