Za koliko para su otišle najskuplje kuće u Novom Sadu i Beogradu

Geodetski zavod Srbije izneo je podatke po kojima su prošle godine najskuplje kuće bile one u Bačkoj i Sremu, dok su se najjeftinije nekretnine mogle pronaći u Banatu.

Cene nekretnina u Novom Sadu su na rekordnom nivou, a apsolutni rekorder na tlu Vojvodine bile su kuće u novosadskim ulicama Radoja Domanovića i Jovana Hranilovića.

NAJSKUPLJA KUĆA u Vojvodini

Najskuplja je bila kuća s dva podruma, prizemljem i spratom – 600.000 evra, zatim kuća, površine 142 kvadrata s garažom – 480.000 evra, a za 460.000 evra prodata je kuća od 115 kvadrata, piše Dnevnik.

Tim nekretninama nisu trgovala samo fizička lica već i pravna, pretpostavlja se – radi stanogradnje.

Кuća u Staroj Pazovi od 221 kvadrata prodata je za 325.000 evra, prizemna kuća u Inđiji, površine 404 kvadratna metra, za 215.000 evra. U Sremskim Кarlovcima za kuću od više od 300 kvadratnih metara kupac je platio 185.000 evra. U istoj varoši prodavac je za prizmenu kuću od 119 kvadrata uspeo da dobije 152.500 evra, dok je prizemna kuća bezmalo duple kvadrature – 206 kvadratnih metara – prodata za 140.000 evra.

Ni sever Bačke – Subotica – ne zaostaje u pogledu vrednosti kuća, pa je za 152.000 evra našla kupca prizemna kuća od 290 kvadrata. Za samo 2.000 evra manje prodata je kuća površine 235 kvadrata s pet pomoćnih obejkata.

U Кanjiži je najskuplja kuća veličine 180 kvadrata prodata za 80.000 evra. Takvim cenama ne mogu se pohvaliti u Adi jer je u toj varoši kuća od 266 kvadrata prodata za 27.500 evra.

U Somboru je kuća od 272 kvadrata prodata za 105.000 evra. U tom gradu prodata je i kuća od blizu pet stotina kvadrata – 487 – za 90.000 evra.

Blizina Novog Sada odredila je i cenu kuće u Novosadskoj ulici u Temerinu, veličine 79 kvadrata s pomoćnim objektom, za koju je kupac izbrojao 70.000 evra. U istoj ulici, ali za 5.000 evra manje, prodata je kuća od 100 kvadrata sa četiri pomoćna objekta.

U Srbobranu najskuplja kuća je prodata za 50.000 evra, a ima 158 kvadrata i pomoćni objekta, odmah potom za 33.900 evra kupca je našla kuća na sprat od 164 kvadrata s pomoćnim objektom.

U Beloj Crkvi u Banatu, kuća je prodata za 56.000 evra, dok su u drugim mestima u Banatu daleko jeftinije. U Novoj Crnji kuća od 150 kvadrata prodata je za 20.000 evra, a za samo 500 evra manje prodata je kuća od 102 kvadrata s dva pomoćna objekta. U Sečnju za prizemnu kuću od 170 kvadrata kupac je platio 18.000 evra, a upola manje novca – 9.500 evra – dobio je prodavac za veću kuću od 184 kvadrata.

U Plandištu su cene kuća upola niže pa je tako prizemna od 92 kvadrta prodata za nepunih 8.500 evra.

NAJSKUPLJA KUĆA U BEOGRADU

Najskuplja nekretnina u Srbiji prodata u prošloj godini bila je kuća na Dedinju u Užičkoj ulici za koju je novi vlasnik Željko Mitrović platio 4.500.000 evra, pokazuju podaci Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), piše Mondo.

„Ova ulica koja decenijama važi za simbol moći, bogatstva i uticaja, očigledno i dalje predstavlja jednu od najatraktivnijih lokacija u Beogradu“, objašnjavaju u RGZ.

Uz Dedinje, navode nadležni, kao tradicionalno atraktivna lokacija, u Srbiji se od početka njegove izgradnje nametnuo i „Beograd na vodi“.

Na ovoj lokaciji prodat je naskuplji stan u Srbiji čija je vrednosti bila 1.319.888 evra, a kvadrat tog stana plaćen je 8.683 evra.

„Da u Srbiji ima ko da plati ovako skupe stanove, pokazuju podaci RGZ-a, među kojima je evidentirano nekoliko ugovora sa sličnim postignutim cenama“, kažu u Geodetskom zavodu.

I mada novogradnja nudi svoje prednosti, centar glavnog grada, kažu, oko Trga Republike i Knez Mihailove ulice, ipak drži visoke cene, pa je tako, iako starogradnja, na Obilićevom vencu kupljen stan po ceni od preko 6.000 evra za metar kvadratni.

Kada je reč o načinu plaćanja pri kupovini stanova u Srbiji, interesantno je da se u oko 70 odsto slučajeva kupuje za keš, dok su samo 30 procenata kreditni kupci.

POLJOPRIVREDNO ZEMLJIŠTE NA CENI

Međutim, nisu samo kuće i stanovi na visokoj ceni, u Srbiji je veoma traženo i dobro poljoprivredno zemljište.

Najveća površina u prometu poljoprivrednog zemljišta, nešto više od 559 hektara, plaćena je 4.800.000 evra na teritoriji opštine Novi Bečej.

Gledano po jediničnoj ceni, nadležni objašnjavaju da je najviše izdvojeno 100.000 evra po hektaru u Gunarošu, opština Bačka Topola u severnobačkom okrugu.

Na tržištu nepokretnosti u Srbiji u 2019. godini prometovano je više od 100.000 nepokretnosti, a ugovore o kupoprodaji nepokretnosti obradio je RZ Z kroz Registar cena nepokretnosti.

Podaci pokazuju da je u 2019. došlo do rasta prodaje nepokretnosti u novogradnji za 16 odsto i neznatno smanjenja broja kupoprodaja u starogradnji od oko 2 procenta u odnosu na prethodnu godinu.

Ukupna vrednost tržišta nepokretnosti u 2019. godini bila je oko 4,1 milijarde evra i povećana je za 12 odsto u odnosu na 2018., upravo zbog povećanja prodaje u novogradnji, kažu nadležni.

Najviše novca je učestvovalo na tržištu nepokretnosti u Beogradu, blizu 2,2 milijarde evra.

Zatim, slede Novi Sad sa blizu 470 miliona evra, zatim Niš sa 111 miliona evra, Subotica sa 78 miliona evra, Kragujevac sa 65 miliona evra, Pančevo sa 54 miliona evra, Zrenjanin i Novi Pazar sa oko 38 miliona evra.

Posmatrano po regionima najveći broj kupoprodaja registrovan je na teritoriji Vojvodine 35 odsto, zatim na teritoriji Grada Beograda 26 procenata, teritoriji Šumadije i zapadne Srbije 24 odsto i teritoriji južne i istočne Srbija od 15 procenata.