Mlada Novosađanka o borbi za Šodroš, svoje zdravlje i zagađenju vazduha

Uz njeno ime dugo godina su se vezivale opšte determinante poput srednjoškolka, studentkinja. Uz ime Nina Ciganović od pre godinu dana kao važna odrednica identiteta stoje sintagme: ekološka aktivistkinja, članica Eko straže i Eko straže Novi Sad.

Danas je neizmerno ponosna što je deo zajednice koja počiva na solidarnosti, edukovanju, smislenoj pobuni i odbrani javnog interesa. Smatra da svaki put kada se pobunite protiv nepropisnog parkiranja, bacanja smeća na javnu površinu, okačite snimak deponije koja gori i alarmirate javnost – vi takođe postajete deo zajednice divnih ljudi, doprinosite da ona bude bolja, po meri pristojnih građana koji je čine i predstavljaju njen temelj.

No, aktivistička priča mlade Novosađanke počinje od momenta kada je u komentaru na objavi Eko straže o pokretanju “Zavrni rukave” akcije čišćenja, stidljivo prijavila Novi Sad kao lokaciju za akciju.

– Čekala sam danima da to neko drugi uradi, nervirala se što je jedna akcija već prošla a da Novi Sad nije bio na spisku lokacija. Posle nekoliko dana lomljenja, odlučila sam da prijavim svoj rodni grad. Bez ikakve ambicije da nešto više radim osim da očistim Kamenički kej, deluje mi zapanjujuće da sam danas aktivistkinja koja iza sebe ima borbu sa Gradskom upravom za zaštitu životne sredine u vezi skoro dvonedeljnog mirisa plastika koji se u septembru 2021. godine širio po velikom delu grada.

Zatim sa Komunalnom milicijom oko paljenja guma na Klisi, a bilo je tu i natezanja sa Čistoćom oko toga da li će smeće posle akcije čišćenja biti pokupljeno. U decembru je na red došao Generalni urbanistički plan i od tada moj aktivistički život postaje još intenzivniji da bi od 12. juna kada su posečena autohotna stabla na Šodrošu taj intenzitet postao još veći; jer od tog dana ljudi kampuju 24/7 kako bi se sprečila dalja devastacija – započinje razgovor za Luftiku ekološka aktivistkinja Nina Ciganović.

Neiscrpna snaga uprkos respiratornim problemima

Nina kaže da su sve borbe rezultat spoznaje da akcija čišćenja nije dovoljna za življenje u zdravijoj životnoj sredini, već da mora dobrano da se čisti u svim sferama.

– Pre svega u oblasti institucija. Tu mora da se pritisne svom snagom što nije nimalo lako. Snaga, pogotovo za život u Srbiji je resurs koji mora pametno da se dozira, jer je neophodna za sve; od odlaska do pošte do suprostavljanja poslodavcu koji vrši mobing i lekaru koji ne daje uput za specijalistu. Kada ti za sve ovo treba snaga, teško je da je imaš i za borbu za institucijama.

Međutim, nakon višegodišnje borbe sa srpskim zdravstvom shvatila sam da je borba sa institucijama i za bolje institucije neophodna i da je upravo to što se svako od nas bori pojedinačno nedopustivo arčenje naših snaga – ističe aktivistkinja Ekostraže Novi Sad i osvrće se na svoje zdravstvene tegobe:

– Provela sam gotovo 6 godina čekajući na dijagnozu i pravi tretman za moje respiratorne probleme koji su u jednom momentu bili toliko ozbiljni da sam morala da pauziram sa studijama i napustim posao. Tada sam shvatila da se sva moja snaga crpi na preživljavanje i da to opet nije dovoljno da preživim; jer sam u jednom momentu zbog lekarske greške bila u vrlo ozbiljno lošem stanju koje bi se predupredilo da naše zdravstvo prosto funkcioniše. Moj aktivizam zapravo seže od tada, iako toga nisam bila svesna – objašnjava za naš portal Nina.

Mladi aktivisti i zalaganje

Srećna je jer je zajedno sa ostalim saborcima koji stražare i od dalje devastacije brane poslednju autohtonu šumu, prirodnu oazu, ali i prvu liniju odbrane od poplava Novog Sada, Šodroš i Kameničku adu.

– Bunimo se protiv GUP-a koji je otelotvorenje Galensove i gradonačelnikove vizije Novog Sada u kojoj nema ljudi i njihovih potreba, već je sve podređeno profitu. Primer je uništavanje Šodroša, divne zelene oaze, doma preko 200 zaštićenih i strogo zaštićenih vrsta. Međutim, pobuna je počela negodovanjem da parkić kod Muzeja bude zamenjen garažom, ista pobuna se prelila i na Liman gde su takođe garaže trebale da zamene zelene površine.

Srećom, danas imamo novu generaciju mladih aktivista i aktivistkinja koji su pre svega savesni građani svesni svojih dužnosti. Svi smo spremni da se bunimo protiv bezakonja, otimanja javnog interesa i njegovog podređivanja privatnom interesu i kapitalu. Neizmerno sam ponosna na to što sam deo tih sjajnih mladih ljudi. Svakodnevno razbijamo mit da mladi ne valjaju i upoznajemo druge ljude željne da učine nešto za svoju zajednicu – ističe.

Poražavajući podaci o zagađenju i hospitalizaciji građana

S obzirom da ima hronične respiratorne probleme za koje nikada nije dobila objašnjenje njeno interesovanje je od početka usmereno na zagađenje vazduha.

– Zajedno sa mojim saborcima iz Eko straže NS, pogotovo sa mojom prijateljicom Nevenom otkrila sam užasno zabrinjavajuće podatke. Institut za javno zdravlje Vojvodine je još u januaru 2019. godine sproveo projekat pod nazivom “Prepoznavanje faktora rizika iz životne sredine za razvoj hronične opstruktivne bolesti pluća među stanovništvom Novog Sada”.

On je rezultirao studijom koja je pokazala je da zagađenje vazduha u Novom Sadu nesumnjivo doprinosi povećanju broja obolelih od hroničnih respiratornih bolesti. Podaci jasno pokazuju da zagađenje i te kako ima uticaj na razvoj hroničnih respiratornih bolesti među Novosađanima. Analiza dostupnih podataka pokazuje da hospitalizacija ljudi obolelih od astme i hronične opstruktivne bolesti pluća skače od 19 do 54% u zavisnosti od pola i starosti pacijenata sa svakim povećanjem za 10mg/m3 PM čestica… – naglašava Ciganović.

Gradske vlasti ćute ali špijuniraju

Posebno brine što je drastičan porast broja hospitalizacije zabeležen u letnjem periodu u rasponu od 44 do 48% i što gradske vlasti negiraju postojanje problema.

– U vreme kada smo došli do ove studije, direktorka Gradske uprave za zaštitu životne sredine, Dragica Branković nonšalantno izjavljuje da vazduh u Novom Sadu ne predstavlja rizik i opasnost po zdravlje Novosađana, iako struka jasno kaže da je vazduh u Novom Sadu veoma opasan po zdravlje Novosađana.

Dotična direktorka i institucija na čijem je čelu u užasno lošoj komunikaciji nas ubeđuje da koristimo nelicencirane aplikacije od strane Ministarstva iako su to aplikacije koje prikazuju podatke državnih i građanskih mernih stanica koje mere kvalitet vazduha. Uz to, nigde nije propisano da aplikacija mora da ima bilo kakvu licencu – navodi Nina i kaže da su mladi aktivisti prilikom organizovanja protesta u Novom Sadu ispred GU za zaštitu životne sredine imali i “posetu”:

– Nama nepoznata lica sedela su u kolima (pretpostavljamo zaposleni). Kada smo im se javili, otišli su na parking preko puta i odatle posmatrali protest. Nama je bilo žao sto nisu hteli da pričamo jer zaista je bila odlična prilika da prozborimo koju. Nisu želeli.

Razumljivo za nekoga ko borbu protiv zagađenja bazira na subvencijama za bicikle, u gradu koji se tokom grejne sezone guši u PM česticama jer njegove građane pogađa energetsko siromaštvo. Zbog toga se tokom zimske sezone greju na šta stignu a ignoriše se činjenica da zbog tog problema mesečno imamo samo 8 dana čistog vazduha u proseku. Kada je jedini spas košava, razumljivo je i zašto su izabrali da ćute – zaključuje naša sagovornica, aktivistkinja Nina Ciganović.