Najlepše žene u istoriji: Opčinjavale su lepotom, ali i mudrošću

Mediji nas svakodnevno bombarduju listama najlepših žena na svetu, no, malo je onih koje se na njoj zadržavaju dugo, a tek poneka „ima tapiju“ na mesto na tom spisku: Grejs Keli, Merlin Monro, Odri Hepbern… I još poneke, kojima polako zaboravljamo imena. Pitanje je koliko dugo će se pamtiti i ove prve i da li je njihova lepota zaista vanvremenska. Što bi rekli naši stari – pokazaće vreme koje, međutim, nije izbrisalo sećanje na neke dame koje su živele stotinama i hiljadama godina ranije. Osim privlačnog izgleda krasile su ih i neke druge osobine zbog kojih su ostavile snažan pečat u svom vremenu.

Nefertiti

Supruga faraona Ahenatona, koja je živela u 14. veku pre nove ere, smatra se najlepšom ženom koja je ikada hodala ovom planetom. O njenoj lepoti svedoči bista, remek delo antičke umetnosti, koja se danas čuva u Egipatskom muzeju u Berlinu, ali privlačno lice nije bilo jedini adut Nefertiti: došavši u kraljev dvor sa samo sedamnaest godina, potrudila se da stekne široko obrazovanje koje joj je kasnije pomoglo da napravi korenitu reformu umetnosti i religije Starog Egipta.

Frina

Atinska kurtizana Frina živela je u 4. veku p.n.e, a od drugih „prodavačica ljubavi“ izdvajala se ne samo lepotom već i zbog toga što se družila s brojnim atinskim umetnicima pa se smatra da je bila model za neka od najpoznatijih dela antičke kulture, kao što su „Anadiomena“ starogrčkog slikara Apela, te skulptura Afrodite Knidske čuvenog vajara Praksitela. Legenda kaže da je Frina zbog lažne optužbe dovedena pred sud i da joj je pretila smrtna kazna, ali njen branilac joj je razgrnuo haljinu, a očarane sudije, kada su videle Frinino prelepo telo, ne samo da je nisu kaznile već je istog trenutka oslobođena. Povod za tu odluku nije bio požuda, već tadašnje shvatanje da lepota predstavlja izraz naklonosti bogova, čiji se bes nije smeo izazivati pogubljenjem miljenice.

Kleopatra

O prelepoj egipatskoj kraljici iz prvog veka p.n.e. manje-više se sve zna: tokom dve decenije, koliko je vladala svojom zemljom, uspela je da zavede dvojicu rimskih moćnika, Cezara i Marka Antonija koji je, opčinjen Kleopatrinom lepotom, ali i ljubavnom veštinom, napustio porodicu i ostao da živi u Egiptu. Na njen šarm, međutim, nije pao Cezarov naslednik Oktavijan Avgust koji je pokorio moćno kraljevstvo, zbog čega su Kleopatra i Antonije oduzeli sebi život.

Carica Teodora

Supruga vizantijskog cara Justinijana (rođena je početkom VI veka), bila je pantomimičarka i glumica koja je gotovo naga glumila u jednoj pozorišnoj predstavi. Kada se preselila u Carigrad, postala je prostitutka i tako je upoznala petnaest godina starijeg senatora, budućeg vizantijskog vladara, koji se zaljubio u nju. Zbog Teodore je promenjen zakon po kojem je ljudima njegovog položaja zabranjen brak sa “ženama bez časti”, a ona se u ulozi carice i te kako dobro snašla: bila je glavni savetnik svog supruga koji se nikada nije suprotstavljao njenoj volji, pa je sva vlast praktično bila u njenim rukama.

Ledi Godiva

Anglosakonska plemkinja, koja je živela u 11. veku, kao mlada i lepa udovica udala se za erla od Mersije. Par je bio poznat po tome što je velikodušno pomagao manastire, ali i po shvatanjima koja su bila vrlo napredna za to doba. Jednom prilikom Godiva je zamolila muža da smanji porez žiteljima Koventrija i on je pristao pod uslovom da ona naga projaše gradom, što je ledi prihvatila zamolivši stanovnike da zatvore prozore i da ne gledaju na ulicu. Legenda kaže da jedan od njih nije izdržao i da je samo na trenutak zadržao pogled na prekrasnom telu otmene dame, ali da je odmah zatim oslepeo.

Mumtaz Mahal

Džahan, surovi šah koji je vladao Indijom u 15. i 16. veku, poubijao je gotovo sve članove svoje porodice, dok je majku oterao u izgnanstvo. Svi su drhtali pred njim osim lepe Mumtaz, njegove druge žene, koju je prvi put sreo šetajući ulicama Delhija. Bio je potpuno zatečen lepotom mlade prodavačice staklenih perli i svile i, uprkos tome što je mogao da je otme i zatoči u svojim dvorima, dao je sve od sebe da osvoji njeno srce. I uspeo je. Nakon što su sklopili brak, Džahan se ni trenutka nije odvajao od Mumtaz, vodio ju je sa sobom čak i kada je išao u rat. Rodila mu je četrnaestoro dece, ali poslednji porođaj bio je koban i umrla je na rukama svog voljenog muža. Skrhan bolom, Džahan je odlučio da voljenoj ženi izgradi grobnicu kakvu svet nije video. Tako je nastao čuveni Tadž Mahal, jedna od najlepših građevina svih vremena  i spomenik velikoj, neprolaznoj ljubavi.

Fransoaz Buše – madam Pompadur

Iako potiče iz vrlo siromašne porodice u kojoj nema ni kapi plave krvi, ova lepotica je, zahvaljujući šarmu i britkoj inteligenciji, postala jedna od najmoćnijih žena 18. veka. Bila je već udata kada je na jednom maskenbalu srela Luja IV “Kralja Sunce”, koji se u nju zaljubio na prvi pogled i pozvao je da živi s njim u Versaju, Fransoaz je to oberučke prihvatila, a kralj joj je sredio ekspresan razvod i dodelio joj titulu markize de Pompadur. U dvorcu je imala stan koji je tajnim prolazom bio spojen s kraljevim odajama, gde je boravila do kraja života. Imala je veliki uticaj na umetnost i modu.

Žozefina Bonaparte