Svaki grad ima svoje „najgore poslove“ – one za koje mnogi kažu da ih nikada ne bi radili, ali bez kojih grad jednostavno ne bi mogao da funkcioniše.
Pre nekoliko godina na Luftici smo se bavili upravo tim pitanjem i pokušali da sastavimo listu poslova u Novom Sadu koje ljudi najčešće navode kao najteže, najstresnije ili najmanje poželjne.
Tekst je tada izazvao dosta reakcija, pa smo odlučili da ga ponovo podelimo – da vidimo da li se lista u međuvremenu promenila.
Najgori poslovi bi po svemu sudeći bili poslovi koji su slabo plaćeni, koji zahtevaju radno vreme više od 8 sati, iziskuju previše fizičkog ili psihičkog napora i nemaju dovoljan stepen psihičke i fizičke sigurnosti, a često ni penzioni ni zdravstveno osiguranje.
Prema tim kriterijumima, ovo bi bila lista najgorih poslova u Novom Sadu.
Ulični svirač
Prepušten je ulici, dobroj volji ljudi koji mu daju sitan novac. Uz to ga maltretira komunalna policija, mogu da ga vređaju bahati majmuni, dok je prinuđen da po više sati stoji, svira i peva bez obzira da li je sunce, kiša ili sneg.
Braća Daraboš – novosadski ulični svirači
Delioci flajera
Firma koja ih zapošljava obično ih slabo plaća, od njih ima nerealne zahteve – da podele što više za što kraće vreme. Moraju dugo obilaziti ulice, ljudi ih ignorišu što im otežava da podele materijal, koji i kada podele najčešće završi u kanti.
Posao promoterke
Morate biti nasmejani, uslužni, ljubazni, bez obzira na situaciju i to što vas ljudi šikaniraju i što ih ne zanima proizvod koji im nudite.
Uz to, slabo plaćeno, iziskuje dugotrajno stajanje na štandu u supermarketu ili na ulici, ili duge obilaske kafića i klubova.
Konobari(ce)
Dnevnica se prosečno kreće do 1000 dinara. Ako žele bolju zaradu mogu jedino da računaju na bakšiš. Tu su i gužve u lokalima i klubovima kroz koje je teško prolaziti sa tacnom, svaku porudžbinu treba zapamtiti, naplatiti, a ako manjak plaćate iz svog džepa.
Računajte i da radno vreme prelazi 8 sati koje provodite na nogama (i te dodatne sate retko ko plaća).
Taksisti u Novom Sadu
Ovaj posao zahteva dobro poznavanje ulica i iskusnog vozača. Teško je održati budnost u kasnim večernjim i ranim jutarnjim časovima. Radno vreme ne postoji.
Ako se više radi postoji mogućnost da se dobro zaradi, ali kada se odbije od zarade za gorivo, servis, za takse i poreze – malo ostaje. Tu su i pijani, nezgodni, bahati ljudi sa kojima svaki taksista kad tad ima posla.
Obezbeđenje
Raditi kao čuvar i portir može biti vrlo monotono i dosadno, a plata je jako mala. Najteže je pre svega raditi u noćnoj smeni, dolazi do poremećaja bioritma – spava se danju a radi noću.
Što se tiče obezbeđenja kafića, to može biti dobro plaćeno, ali tu postoji veliki rizik da vas neko fizički ne povredi, što može biti sa fatalnim posledicama.
Gradonačelnik
Sigurno se pitate kako je moguće da posao gradonačelnika bude među najgorim poslovima? Iako gradonačelnik ima prilično dobru platu, previše je izložen javnosti, saradnicima, novinarima i političkim protivnicima, pa uvek postoji mogućnost da ga greška skupo ga košta.
Pravi gradonačelnik ne viđa porodicu, nema godišnji odmor, mora biti dostupan građanima svih sedam dana u nedelji.
Tu je i prevelika odgovornost – bilo ko da pogreši, šta god da se desi, gradonačelnik je taj koji snosi teret odgovornosti.
Mada se na prvi pogled čini da bi to svako mogao biti – ne biste želeli da budete u njegovoj koži ukoliko se podrazumeva da morate odgovorno i savesno obavljati svoj posao.
Naravno, svaka ovakva lista je subjektivna – jer ne postoji posao koji je lak svakome, niti težak svima. Ono što je nekome najgori posao na svetu, drugome može biti sasvim pristojan način da zaradi za život.
Ipak, zanimljivo je videti koji se poslovi u Novom Sadu najčešće spominju kada ljudi pričaju o onima koje bi najradije izbegli.
A sada nas zanima i vaše mišljenje – koji biste vi posao dodali na ovu listu?
Dodaj komentar