Pevljiva melodija nas često zarazi tako da i nismo ni svesni šta izgovaramo. Kad se saberemo i oduzmemo, tek onda shvatimo da ono što pevamo nema nikakve veze sa životom. Većina ovih pesama su veliki hitovi, ali pate od očajnih ili imaju potupuno nelogične tekstove.
Zana – Nemam virus, nemam sidu
Grupa Zana ima popriličan broj pesama čiji je smisao verovatno jedino kreatorima jasan. Počevši od uvodnog stiha za pesmu „Kvaka“: „Otišla sam kod frizera, imao je tvoje ruke, sa njim ću prvo da te prevarim“, pa do pesme sa Beovizije u kojoj je ljubav opisana kao splačina na podu: „Mili, zašto ovako ljubav bacaš na pod, kao prašnjavu stvar što se gadiš od nje kad očistiću je“. Zvanično najgluplja pesma grupe Zana je „Nemam virus, nemam sidu“. „Imam gumu za žvakanje, imam usne za cmakanje, imam noge za skakanje, imam krevet za šljakanje. Jedan i dva su tri, reci mi šta imaš ti. Nemam virus, nemam sidu, zato imaj me u vidu, nemam goste, a zvezde će da oproste“.
Ana Nikolić – Romale, romali
Neprikosnovena kraljica treš stihova među kojima su: „Ludilo u klubu, kao karijes na zubu, lepiš se za mene“, „Ovde potok, tamo šuma, stari pežo 205 skrenu sa druma“, „Loše ti je bilo ko moljcu na svili, pčeli u vanili“ itd. Ipak, se najviše proslavila sa pesmom „Romale, romali“. Ovo nema nikakve veze sa Romulom i Remom i majkom vučicom koja ih je usvojila. „Vatreni znak na nebu jak i noćni vetar ludi vreo, vodi me, sad znam i gde, tamo gde bolu mesto nije, gde je mesec u znaku Vodolije. Romale, romali samo to reci mi i ja skidam kaiš na sandali. U ovu mačku se ti što pre zaljubi“.
Jelena Tomašević – Oro
Koliko god voleli zvonki glas Jelene Tomašević i njene etno trilere, niko ne razume njeno „Oro“. Šta znamo – znamo da se termin oro više koristio na području Crne Gore, jugoistočne Srbije, Makedonije i Bugarske kao oblik narodnog plesa, tačnije kolo. E, sad, kakve veze sa životom ima oro, sa klasjem, Vidovdanom i nuna, nana, ju, je, ju. Nema nikakve. Tekst naime pokušava da opiše Jeleninu ljubav koju je oduzela neka zla žena ili tako nešto i ona moli klasje da njega ljubi, a nju da uspava i da je na Vidovdan probudi da bi ga opet pogleda. Ovaj pokušaj kosovskog ciiklusa sa hrišćansko-vizantijskim i folklornim momentima je stvarno nuna, nana, ju, je, ju. Uostalom ko je očekivao vrhunsku poeziju na Evroviziji. Ma, ajte molim vas.
Željko Joksimović – Lane moje
Jedino pitanje je – Bambi, da li si dobio zasluženi soundtrack koji ti Dizni nije dao? Još jedna etno nebuloza koja nam je mozak probila pre 13 godina i dalje voli da nas čukne s vremena na vreme. Još jedna pesma u fazonu Jelene Tomašević, o neuzvraćenoj ljubavi sa refrenom koji nikako da se poveže sam sa sobom: „Lane moje, ovih dana više i ne tugujem, pitam samo da l’ si sama ljude koje ne čujem“. Šta pita? Koga pita? Ko je lane? Bambi, gde si?
Leontina – Crno pa se ne vidi
Pop klasik, nema sumnje. Ova fraza je postala deo popularne kulture. Leontina zna da se poprilično zaigra sa tekstovim i metaforama. Sve počinje čarobnim večem i raskidom, psom koji drema, njenim puderom koji će neko drugi da počisti za njom. I onda se sve završava suzama koje padaju na crnu haljinu. Crno, pa se ne vidi. Kako se, leba ti, ne vidi? Šta, on neće videti da si se zarozala i da ti se maskara zeznula? Ne vidi se, my ass.
Dodaj komentar