Exit festival 2019 završen je 7. jula, a organizatori su ga proglasili najuspešnijim i najposećenijim izdanjem do sada.
Uprkos obimnoj i prilično kontroverznoj kampanji protiv narkotika, zvanične informacije iz MUP-a govore da je na Exit festivalu, do poslednjeg dana, zaplenjeno 22 kilograma droge i uhapšeno 96 osoba. Takođe, zabeležen je i jedan tragičan slučaj u vezi sa zloupotrebom narkotika, kada je državljanin Grčke preminuo na Exitu, pod sumnjom da se predozirao.
Izostavljene „sitnice“
Nezvanične informacije, koje se u gradu veličine Novog Sada teško mogu sakriti, otkrivaju pikanterije koje su u zvaničnom saopštenju izostavljene.
Naime, dva državljana Tunisa su još u utorak, dva dana pre zvaničnog početka festivala, na jednom od najviših i najnepristupačnijih delova gornje Tvrđave, instalirali svojevrsnu tezgu sa narkoticima i odatle je distribuirali posetiocima.
Isti izvori otkrivaju da su Tunižani uhapšeni, ali činjenica da se u izveštajima ne pominju, kao i sumnja u to da su strani državljani mogli da znaju za takve pozicije na tvrđavi, postavlja pitanje da li su sve organizovali sami.
Kako bilo, fakat je da je takvih stvari na velikim festivalima uvek bilo i uvek će biti. Ruku na srce, upotreba narkotika je stvar ličnog izbora i ne postoji organizacija koja pojedincu takvu odluku može zabraniti.
Droga napred – voda stop!
Ipak, ono što nije karakteristično za evropske festivale sličnog obima jeste potpuna zabrana unosa vode na festivalski prostor, dok na samom festivalu, koji se hvali posetom od 50+ hiljada posetilaca, postoji samo jedno javno mesto sa česmama, kod neretko teško pristupačne Glavne bine.
Na svim većim festivalima (npr. Sziget u Budimpešti) dozvoljeno je uneti dve flaše vode, a na pojedinima se i ne postavlja pitanje koja vrsta tečnosti je u pitanju, doklo god se sa plastične flaše ukloni čep. Cena vode od 189 dinara po flašici nije ni malo zanemarljiva, imajući u vidu da problemi sa dehidratacijom mogu biti vrlo česti.
Jedna Novosađanka, po sopstvenim rečima stara gošća festivala, osvrnula se na ovaj problem, ali i na već pomenuto prisustvo narkotika na samoj tvrđavi.
Njen post prenosimo u celosti:
„Podeliću sa vama svoje iskustvo u posećivanju Exit festivala.
Bila sam na nultom nekoliko puta, a već na prvi sam povela svoje osmogodišnje dete.Tako je bilo sve do dana kad smo se sretale usput, između svirki ili zajedno slušale ponešto.
Neću sada o samom Exit-u koga više ne dočekujemo euforično, a nije zbog godina?
Prvi put i mnogo puta kasnije, niti je policiji tzv. pregledačima, značila moja posebna propusnica, niti što vodim dete. Pretresli su me krajnje savesno svaki put i čak tražili da otvorim ruž za usne i svaku sitnicu koju sam nosila su pogledali, pa čak malo izokola pregledali dete. Sada su se stvari istumbale i zanima ih samo da ne unesete čak ni flašicu vode ili ned’obog neku hranu ili slatkiš. Dobili su nove instrukcije, oni ih samo sprovode. Novac je čudo, svi oni trljaju ruke od radosti koliko će se opariti od prodaje alkohola, narkotika, hrane ili suvenira.
Uostalom, pitajte lekare i medicinsko osoblje poljske bolnice koja punom parom radi na tvrđavi za vreme Exit-a. Tim ljudima spomenik treba podići koliko su života tamo spasli. Bolnica u prvi mah nije postojala, samo su na određenim punktovima dežurale ekipe hitne pomoći uz ambulantna kola. Sada međutim postoji bolnica pod šatorom i kapacitet joj se povećava iz godine u godinu.
Svi opijati se već nalaze u gradu Novom Sadu i u vreme Exit-a se samo pravilno raspoređuje po potrebama konzumenata.
I da, bila sam ponuđena mnogo puta na samom Festivalu isto koliko i u Gradu.
Odmah da se razumemo, moja droga je muzika i ne trošim ništa od opijata ali svedočim.“
Od prvog nezvaničnog Exita, koji se održavao na divljoj novosadskoj plaži Bećarac, članovi redakcije Luftike su svake godine posećivali festival. Ali kada interes uskog broja ljudi prevlada, a osnovna briga za bezbednost posetilaca zarad profita potpuno zataji, novinari imaju obavezu da takve propuste iznesu u javnost.
Dodaj komentar