Boško Brkić i Admira Ismić su bili u vezi osam godina i uveliko planirali svoj budućni, zajednički život. Planirali su i da se venčaju, a onda je izbio rat u Jugoslaviji.
– Samo nas metak može razdvojiti – govorila je Admira, a upravo to se i dogodilo. Boško i Admira su ubijeni iz snajpera, ali u smrt su otišli zajedno, u zagrljaju.
Skončali su na sarajevskom Vrbanja mostu na današnji dan 1993. godine. U 17 sati tog dana završila se jedna velika ljubavna priča. Slika njihovih nepomičnih tela u zagrljaju obišla je svet zahvaljujući američkom reporteru Kurtu Schorku, koji je preneo priču o njihovoj tragičnoj ljubavi.
Prozvani su sarajevskim Romeo i Julijom.
Ležali su mrtvi sedam dana na Vrbanja mostu. Niko se mrtve ljubavnike nije usudio maknuti s mosta, a tek je osmi dan srpska vojska odnela njihova tela i sahranila ih u Lukavici na srpskom vojničkom groblju.
Snage UN-a su odbile pomoći u izvlačenju tela dok su se obe strane u sukobu međusobno optuživale za smrt mladog para.
Boškova majka: ‘Moj je sin volio i ja sam je voljela’
Ljubav Boška i Admire bila je iskrena i čvrsta. Roditelji su bili sretni gledajući kako se mladi godinama lepo slažu i neizmerno vole. Nikome nije smetalo što je su različite veroispovijesti. Naime, Boško Brkić bio je Srbin, a Admira Ismić Muslimanka.
Boškova majka Rada se u dokumentarcu o mladom paru snimljenom u kanadskoj produkciji prisetila: ‘Odgojila sam sinove bez razmišljanja o religiji i naciji. Nikad im nisam govorila da su oni Srbi, a da su ovi drugi Hrvati i Muslimani’.
– Nisam Admiru gledala kao muslimanku, kao različitu. Gledala sam je kao djevojku moga sina koju je on volio i koju sam ja voljela – kazala je nesretna majka.
Boško nije htio napustiti Sarajevo bez svoje voljene.
Majka Rada ga je molila na početku rata da ide s njom i bratom. Bošku je otac umro još pre rata i ništa ga više nije vezalo da ostane u Sarajevu. Osim voljene devojke. Nije mu padalo na pamet bez Admire otići iz Sarajeva…
I danas je nejasno zašto su pucali na njih
Nakon godinu dana pakla kojeg su svakodnevno proživljavali u Sarajevu odlučili su pobeći. Otići živeti negde normalnim životom. Admirini roditelji nisu želeli otići, no par je odlučio. U maju 1993. sve strane dozvolile su da prođu liniju razgraničenja. I danas je nejasno zašto su pucali na njih.
– Boško i Admira hodali su najmanje 500 metara desnom obalom Miljacke, potpuno izloženi pogledima vojnika s obe strane. Nakon što su prešli liniju pod kontrolom bosanske strane i krenuli prema naselju Grbavica pod kontrolom Srba, netko ih je pogodio – napisao je reporter Kurt Schork.
Oko 17 sati su došli do mosta Vrbanja. Potrčali su, držeći se čvrsto za ruke… Snajperski metak je pogodio Boška i on je pao. Umro je na licu mesta, a Admira je bila ranjena. Jaukala je i puzala prema njemu. Zagrlila ga je, a zatim je i ona izdahnula…
Roditelji su saznali za smrt Admire i Boška nakon dva dana.
– Rekla mi je da ćemo se videti čim sve završi. Bila je nasmešena, nije bila nervozna. Boško je bio, ali tako su funkcionisali, ona je bila ona koja je uvek sve smirivala – ispričala je Admirina majka jednom prilikom.
Boško i Admira počivaju zajedno
Nikad se nije saznalo s koje strane su pucali na mladi par jer nikada nije pokrenuta istraga. Nikada niko nije optužen za ovo ubistvo.
Osim dokumentarca ‘Romeo i Julija u Sarajevu’ kojeg je režirao John Zaritsky, rock grupa ‘Zabranjeno pušenje’ je 2013. opevala je tragičnu priču mladog para u pesmi „Boško i Admira“.
Posmrtni ostaci su 1996. po želji Admirinih roditelja i uz saglasnost Boškove majke prenesena na groblje Lav u Sarajevu. Boško i Admira počivaju zajedno..
Nažalost, na mestu gde su ubijeni nema nikakvog obeležja ili spomena na dvoje mladih koji su postali simbol Sarajeva, suživota i iskrene ljubavi.
Ekipa filma „Lepa sela, lepo gore“ otkriva kako im je Ratko Mladić pravio pakao od života
Dodaj komentar