Uz ove numere Srbi najčešće odlaze na večni počinak

Srpsko veselje teško može da se zamisli bez trubača, ali sve češći običaj postaje da uz duvački orkestar svoje najdraže ispraćamo na večni počinak.

Orkestri tvrde da posla ima dovoljno, i ako radite isključivo na slavljima, ali i ako radite samo sahrane.

Neki od njih rade i jedno i drugo, jer kažu posao je posao, a muzika je za svačiju dušu. Često dolaze u situaciju da u istom danu moraju da sviraju i na sahrani i na veselju.

Duga tradicija ispraćaja uz muziku

U nekim krajevima Srbije postoji duga tradicija da ispraćaj na poslednji počinak bude obavljen uz prigodnu muziku. Nažalost, od davnina je običaj i da se mlade osobe i deca ispraćaju uz muziku.

Na sahranama je repertoar ili unapred dogovoren po želji pokojnika ili njegovih najbližih, ali postoje i uobičajene numere prigodne za ovakve događaje.

Uglavnom je to muzika koja „dira u srce“, kao što su starogradske numere, šlageri, domaće numere iz ere pop muzike.

Na koju muziku se psihopate najviše „lože“

Najčešći repertoar

Pesme koje se najčešće izvode na sahranama su i“ „Marš na Drinu“, „Lenjinov marš“, dok se poslednjih godina veoma često izvode i pesme „Tiho noći“, „Tamo daleko“, ali i „Na lepom plavom Dunavu“.

Neretko najbliža porodica i prijatelji preminulog znaju koje je želje ostavio u amanet, te sa orkestrima dogovaraju upravo ispraćaj uz te pesme i muziku.

Uglavnom su to pesme za boeme, sevdalinke ili vesele pesme iz kafane, koje oslikavaju živote preminulih.

Na sahranama i posmrtnim ispraćajima neretko se mogu čuti i zvuci violine, čiji su tonovi nekome za života ispunjavali srce i dušu emocijom.

Repertoar na sahranama najčešće je programski i uglavnom se svodi na nekih 12 pogrebnih marševa, pesme „Tiho noći“, „Na te mislim“, „Kad bi ove ruže male“, „Svilen konac“, „Stani, stani Ibar vodo“, ali i „Ave Marija“. Naravno svaki orkestar ima i neke dodatne pesme koje su uvrstili u svoj repertoar.