Nedavno je prodata zgrada Bigz-a – neformalni centar alternativne kulture mnogih umetnika. Umesto zamenskog rešenja, muzičarima i umetnicima dat je rok od mesec dana da isele ono što su godinama negovali u ovoj oronuloj ali znamenitoj zgradi!
Ova vest potresla je širu javnost, jer Bigz predstavlja sinonim za upliv modernizma u našu sredinu, ali i urbani reper Beograda.
S obzirom da je spoljnim posmatračima ova tema teško pala, zapitali smo se kako je doživljavaju oni kojima je Bigz „druga kuća“. Naši muzičari dali su nam emotivne i iskrene odgovore.
Pavlović Stefan, mužičar čiji je instrument bubanj, objašnjava šta Bigz za njega predstavlja:
– Za mene, a verovatno i mnoge moje kolege, to je zgrada u kojoj smo odsvirali prve autorske pesme, pripremali mnoge festivale, svirke, nastupe. Prvi ulazak u zgradu pamtiću do kraja života: ogromno zdanje, mrak, liftovi koji su na neki način simbol istog, pored muzičke scene koja se u njemu gradila godinama unazad. Penješ se na sedmi sprat, a onda skapiraš da ta zgrada nije mračna već prepuna boja i zvukova. Nakon toga bilo je uživanje i pešaka se popeti na isti taj sedmi sprat, spontana upoznavanja na stepenicama. Na žalost više toga neće biti.
Mišljenja je da prodaja Bigza ostavlja značajne posledice po celokupnu muzičku scenu:
– Korona nas je zakačila, a otimanje Bigza pokosilo. Sada će postati samo jedna monotona zgrada, bez boja, bez zvukova, bez kulture (muzike). Kompletna jedna scena, koja broji na stotine muzičara ostala je, može se reći, bez svoje druge kuće.
Šta je zgrada Bigza predstavljala za Beograd ali i kulturnu scenu Srbije, objasnili su nam Marko Narančić, solo izvođač Daniel Mihajlović i muzičar-glumac Nikola Dragašević:
Bigz je bio jedan isečak nečega, što recimo u Berlinu ili Amsterdamu ponosno postoji na svakom drugom ćosku, zalepljen na mapu Beograda debelom izolir trakom – važan i vrlo ozbiljan Kulturni centar, koji je iznedrio mnogo toga bitnog u svim sferama umetnosti poslednjih petnaestak godina. Često se govorilo o tom iseljavanju – te hoće, te neće, pa zatišje, pa opet bura… Sada je, nažalost, konačno dosao kraj, što će se i te kako odraziti na produktivnost art scene Beograda. Ovde ne govorim samo o muzici, vec i o slikarstvu, alternativnom teatru, fotografiji… Tek će se pokazati koliko je jedno takvo mesto bilo važno za stvari kojima se Beograd ponosi – kaže Daniel.
Za Marka:
– Bigz predstavlja centar Beograda, centar beogradske kulture. Ne samo muzike, već mnogo više od toga – i dodaje da su – u Bigzu nastale neke od najlepših pesama. To je sigurno mesto, gde se kreativnost osobe pomnoži sa 10. I eto, ode poslednji svetionik kulture u moru šunda.
Nikola sluti da će se veličina gubitka tek osetiti:
– Koliki je značaj Bigza za kulturnu scenu Srbije, osetiće se tek za par godina, posebno kad se među umetnicima koji su tamo stvarali javi pojačana nostalgija. Koliko god patetično zvučalo, faliće nam ta mistično-sablasna zgradurina, posebno u momentima kad nam se navije da negde odemo, da se izolujemo, odvrnemo gitare, otvorimo pivo i radimo šta nam je volja…Bigz će, nesumnjivo, živeti kroz pesme koje smo tamo napravili jer je i sam mnogima poslužio kao inspiracija.
Ukinut je kulturni Centar Beograda, bez konkretne alternative. Ta priča o restauraciji zgrade je budalaština! Branko Vučetin (muzičar)
BIGZ je u suštini jedna „raspala“ zgrada koja je bila ispunjena neverovatno kreativnim ljudima punim bezuslovne ljubavi prema umetnosti i raznim vidovima stvaralaštva. Verujem da su time i sami zidovi dobili na važnosti, grupišući i amplifikujući sjajne poruke alternativnih umetnika gladnih izraza kao takvog, a ne kreacije radi nekakve materijalne koristi. To je mesto gde su se za tren oka dogadjale spojke, gde smo iz jedne male varnice odjednom imali nekoliko oplođenih ideja, već spremnih da rastu. Stoga je i jasno da je prodaja BIGZA jedan veliki gubitak za slobodnu autorsku reč. Optimističan sam i verujem da će se ta vredna košnica preseliti na neko drugo mesto, iako sam i sam upoznat koliki je izazov naći mesto gde možeš da imaš svoj mir. Miloš Mihajlović (muzički producent/Studio Blaze)
Nije fer na ovakav način iseliti toliki broj ljudi sa svom tom opremom, a ne sesti sa njima za sto i porazgovarati o eventualnoj alternativi i ustupanju nekog drugog prostora. Tako ne bi smela da postupa svesna i odgovorna osoba koja vodi taj slučaj ili tim ljudi, ko god da su. Andrija Vlajić (muzičar)
Prodaja BIGZ-a se desila u verovatno najgorem trenutku – kada su prihodi od umetnosti skoro ravni nuli, a sami umetnici u, kako finansijskoj, tako i u egzistencijalnoj krizi. Po milioniti put se izmedju profita i kulture bira profit, i ne verujem da će se to uskoro promeniti. BIGZ je sam po sebi jedna autentična pojava, svojevrstan kulturni centar, nastao isključivo iz entuzijazma i čiste volje ljudi da imaju svoje mesto u kojem će se baviti stvarima koje najbolje rade. Beograd, a mogu reći i Srbija, gube mnogo toga gašenjem jedne ovakve energije. Da zivimo u nekoj normalnoj zemlji država bi negovala i imala razumevanja za ovu priču, ali nažalost to nije slucaj. Gde će biti “drugi BIGZ” još uvek se ne zna, ali mislim da će se ljudi snaći kao što su se i do sad snalazili godinama unazad. Evo i mi tražimo novi prostor. Poznato je da se iz teških vremena uvek radjala najbolja umetnost, tako da je ovo samo test a najbolje tek sledi! Filip Janjić (muzičar)
Mislio sam da je nemoguće neutralisati malu oazu koju smo imali u Bigz-u, ali sam se prevario. Ni sam se ne sećam koliko sam tamo imao proba i sa koliko talentovanih bendova. Za mene je ovo zločin, skloniti nešto od ljudi koji već pate od situacije u našoj državi, a kao šlag na tortu je došao COVID koji je doneo bezbroj otkazanih svirki. Neće nam biti ostavljena ni jedna opcija, a državu boli gluteus za sve, pogotovu muzičare. Ali ne brinem za nas, opstaćemo kao bubašvabe! Ljubav ima veći smisao od splavarske tezge. I ljudi, shvatite, mnogima od nas ovo nije samo hobi, već dobar deo uloženog života i hleb. I još jedna.. Potrebni su nam studiji i ateljei, a ne jarboli i spomenici. Mladim ljudima su potrebni studiji i ateljei, a ne šoping molovi i beskorisni spomenici. Petar Milošević (muzičar)
Ovo je bila druga, ujedno i poslednja faza unistavanja Bigz scene i kulture. Prva se dogodila pre par godina kad su izbacili klubove iz zgrade. Meni nije problem sto je Bigz prodat – meni je problem što nije nađeno rešenje za umetnike! Ima toliko praznih zgrada fabrika. Mogao je grad, ili kod god vec da je bio zadužen za Bigz, da kaže: „Preselite se u tu i tu zgradu, to vam je novi Bigz“ i bilo bi sve ok – pogtovo jer je dosta ljudi uložilo novac u te studije. Naći prostor za vežbanje u Beogradu postaje ozbiljan problem. Kultura, kao i uvek kod nas, najviše ispašta a posebno ako je alternativna. Nadamo se boljim danima! Strahinja Kosovac Kosuke (gitarista/Scordisci i Žuta minuta)
Moj prvi susret sa BIGZ-om se desio i pre nego što je postao ono što jeste… još kada je Venus radio počinjao sa radom. I tada mi je ta grdosija od zgrade, onako napuštena, bila zastrašujuća. Svi ti ljudi koji su tamo kasnije došli, napravili su od njega mesto koje ima potpuno novi život. Ne mogu da kažem da nisam mnogo puta pomislila da je samo potrebno da se neke stvari tamo srede da bi to mesto dostiglo „pun sjaj“, ali vremenom sam počela da shvatam da i taj „nered“ ima smisla, kad se vidi cela slika onoga što se tamo dešavalo. Nisam tu boravila toliko često kao neki, niti sam „emotivno“ vezana za BIGZ, ali i više je nego jasno da se u tom prostoru stvarala muzička i kulturna istorija ovog grada. Iskreno, očekivala sam da će se ovako nešto desiti, previše je taj prostor „skup“ da bi nama običnim smrtnicima bilo omogućeno da ga i dalje koristimo. Novac je uvek bio važniji od umetnosti onima koji odlučuju o našim sudbinama. Ali se iskreno nadam da će se naći neko mesto, neki prostor u koji će se duh i duša BIGZ-a preseliti i nastaviti svoj život. Ljiljana Zdravković (pevačica/muzički novinar)
Tamo smo često pravili rođendanske žurke i slicna okupljanja – ta zgrada je mesto na kom smo se osećali slobodno! Priče o zatvaranju Bigz-a slušam realno od kad sam prvi put kročio tamo. Žao mi je što je to upravo postala stvarnost i što dosta muzičara mora da napusti to mesto, koje je, iako izgledom ne liči na nesto specijalno – ipak inspirisalo dosta bendova na sviranje. Voleo bih da neko kod nas investira u takva mesta, makar i jednu kopiju Bigza, gde bi mogli umetnici da se okupljaju, zakupe prostor za muziku, slikanje, biznis i dr. Lepe uspemene su ostale i to je najbitnije! Voja Cvejić (muzičar)
Kako se naši nadležni ophode prema kulturi oslikava jedna reč – BIGZ!
Dodaj komentar