Nakon što je kolekcionar Rade Knežević odlučio da, osim Beograda, i Srpska Atina zaslužuje mesto gde će cela porodica moći da provede zanimljivo popodne, da se zabavi, ali i zasladi i Novi Sad je dobio svoj Muzej slatkiša.
Nalazi se u Ulici Ilije Birčanina 21, a ideja mu je i da se posetiocima približi začetak „slatkih zuba“ u Vojvodini. Ceo muzej vratiće mnoge u detinjstvo, piše Dnevnik.
Jovana Rid iz Muzeja slatkiša naglasila je da su posetiocima dostupni prvi primerci ambalaža različitih dezerta od kakaa, eksponati od čokolade, ali i da se u sklopu muzeja mogu proslavljati slatki rođendani i radionice gde će deca napraviti svoju čokoladu za uspomenu.
– Prvo krećemo sa pričom o istoriji šećera i čokolade, a onda prelazimo na radionicu pravljenja najdražeg slatkiša, koji deca posle nose kući. Poslednja prostorija je najzanimljivija najmlađima, sa starim igračkama i eksponatima. Najveći akcenat je na braći Ruf i „Pioniru“. Sve počinje od 1917. godine, kao mala fabrika sa proizvodnjom bombona, a nabavka aparature dovela ih je do toga da su imali 250 tona čokolade i isto toliko tona bombona, što je bila abnormalna količina za to vreme. Volim da naglasim i da su se oni dičili stočarstvom i svaki proizvod sa mlekom bilo je sa njihove farme, ispričala je ona.
Tu je i priča o tradicionalnom vojvođanskom slatkišu – kitnikezu, koji je bilo teško napraviti i s kojim su samo najvisprenije domaćice uspele da se pohvale. Taj slatkiš od dunje i šećera, koji se pravi i danas, dugo se kuvao, izlivao i sušio. „Sir od dunje“, kako ga još zovu, bio je jedan od retkih koji je mogao da stoji duže u domaćinstvu.
– Posetiocima su dostupne i predratne ambalaže za bombone, keks, čokoladu. Starije prati i nostalgija kada ugledaju posebne eksponate, pa je tu i metalna kutija za čokoladu „Olga“, za koju je jedna posetiteljka istakla da je baš po njoj njena prijateljica dobila ime. Imamo kolekciju Kindera, a pošto smo otvoreni početkom meseca svakodnevno dopunjujemo kolekciju. Kad se već završila Olimpijada, imamo i „Pionirovu“ kutiju posvećenu Olimpijskim igrama, dodaje.
Jovana Rid otkriva za Dnevnik i činjenicu da se godišnje pojede čak 66 miliona krem bananica i da je omiljeni namaz mnogih generacija, eurokrem, odmah dobio licencu iz inostranstva kada se pojavio. U poseti novootvorenom muzeju otkriće vam i tajni sastojak krem bananice, koji ne možete da pretpostavite šta je.
– Prvih 30 godina taj slatkiš se pravio ručno, a za jednu je bilo potrebno da prođe 20 sati kako bi proizvod bio gotov, jer se dugo sušio. Proizvodnju je olakšala nabavka mašina.
Radno vreme muzeja je od srede do petka od 11.00 do 19.00 časova, kao i vikendom od 10.00 do 16.00 časova.
Izvor: Dnevnik
Muzej raskida u Zagrebu, mesto gde plišane igračke, majice i sekira pričaju o propalim ljubavima
Dodaj komentar