Muškarcima se često prebacuje da ne čitaju dovoljno knjige. Devojke i supruge im navodno guraju raznoraznu literaturu pod nos da bi od njih načinile elokventne junake svojih života, koji čitaju još nešto osim dnevne štampe.
Nismo želeli da se bavimo večitom i dosadnom temom ko više čita, muškarci ili žene. Nas je zanimalo šta muškarci vole da čitaju.
Pri tom, nisu nam bila interesantna neka strana istraživanja, već smo obavili jedno naše, na uzorku od dvadesetak muškaraca, onih koji su bili voljni i vrlo otvoreni da nam odgovore na pitanje: “Koja knjiga je na tebe ostavila najjači utisak?”
Pročitajte njihove odgovore, u njima nam daju i vrlo dobre preporuke za čitanje. I, zamislite, nigde Tolkina.
A vi, devojke i supruge, ako želite da svog partnera obradujete nekim naslovom, u narednim redovima ćete sigurno dobiti ideju.
Krenimo,
Tibor,
Kako u kom periodu, recimo “Anu Karenjinu” sam sa dvadesetičetiri godine progutao, nisam bukvalno spavao, jedva sam čekao da se probudim i da nastavim da čitam. Srećom sam u tom periodu slomio ruku pa nisam morao na posao.
U osamnaestoj sam čitao „Enciklopediju mrtvih” od Danila Kiša, nisam mogao da sebi objasnim da li je on zaista čitao sve te spise u Vatikanu i ostalim bibliotekama ili je izmislio. Bio sam fasciniram podacima i naravno što je tema smrt.
Dragan,
Gaj Endor “Kralj Pariza”
Veličanstvena priča o ocu i sinu Aleksandru Dimi. Saga prepuna čarobnih opisa i svedočenja o najboemskijem dobu najlepšeg grada na svetu.
Bojan,
Menjale su se kako sam se ja menjao i rastao.
Na dečaka: “Demijan” Herman Hese. Ne umem i dalje da objasnim zašto, ali sam se tresao kad sam je završio. Nešto se u meni otvorilo.
Na mladića: “Lovac u žitu”, jer sam je čitao u noćnoj smeni na benzinskoj pumpi u Izraelu dok sam radio kao pumpadžija i došao do dela kada glavni junak želi da ode u nedođiju i radi na benziskoj pumpi.
Na muškarca: Robert Pirsig “Zen i umetnost održavanja motocikla”, jer sam našao drugara koji razume kako se osećam, a sa godinama sam shvatio da je sve manje istih.
Dejan,
Kao studentu s kraja devedesetih najviše mi je legao Selindžerov “Lovac u žitu”, a kao srednjoškolca dugo me je držao “Sidarta” i “Proljeća Ivana Galeba” (sad se toga jedva sećam, samo glavnih crta i utiska posle poslednje strane).
U vojsci sam čitao “Stranca” i “Kugu” i danima bio zakucan od toga… Tražeći odgovore na devedesete gutao sam “Kandže”, “U potpalublju” i “Biti jedno” Nebojše Jovanovića... Kad sam bio u emotivnom naboju čitao sam Balaševićeva “Tri posleratna druga”, kada sam hteo da pobegnem od svega opuštao sam se uz Amanitija… Zbog nekih ličnih planova sada sam najviše okrenut Stigu Lašonu i Nesbeu…
Od romana za sva vremena na prvom mestu Kunderina “Nepodnošljiva lakoća postojanja”.
Sve u svemu, teško je napraviti rang listu samo prema utisku.
Nemanja,
Jovan Dučić “Blago Cara Radovana”
Izdvojio bih ovu knjigu, kao izlazak iz zone komfora čitanja, jer nije žanr koji preferiram. Zbog čega baš ona? Zbog Dučićevih filozofskih pogleda i zato što svaki naredni put kada sam je čitao drugačije sam je doživljavao, shvatao…
Miroslav,
Ramajana, Vedski ep.
Zbog različitih nivoa objedinjenih u jednu priču. Priča o iskrenoj ljubavi Rame i Site, potom o metafizičkim promišljanjima suštine: ženstvenosti, muškosti, života, smisla, ljepote, egzistencije. Potom i velike ljepote jezika koja se iskazuje čak i u prijevodima na engleski i hrvatski.
Ljubavna pjesma J. A. Prufroka (poema od 5-6 strana)
Jer je jezički bogata da otvara toliko ‘svjetova’, toliko aluzija, metafora i sl. da toliko pobuđuje maštu da je moguće proživjeti pet života i izmaštati pet romana uz nju, ne govori o ljubavi uopšte, samo indirektno, o samoći i izgubljenosti savremenog čovjeka, pokazuje da je čovjek potpuno tragično biće koje ne može bez ljubavi i ljepote …
Marko,
U srednjoj školi, M. Selimović “Derviš i smrt” – otkrivanje šta je zaista bitno u životu.
Momo Kapor “Skitam i pričam” – otkrivanje lepote u sitnim stvarima i uživanje u putovanjima
“Mali princ” – najsavršenija knjiga ikada napisana.
Nikola,
Danko Popović “Knjiga o Milutinu”
Opisuje muke seljaka kroz rat, a moj san je da jednog dana odem na selo i postanem seljak. Nekako sam se tu pronašao.
Aleksandar,
Herman Hese “Sidarta”
Genijalna knjiga zahvaljujući kojoj sam u potpunosti prihvatio da je jedina prava istina ona u koju ti sam veruješ i da je pravilno samo ono što sam odrediš da jeste bez obzira na sve većine ili manjine koje govore suprotno. Hrana za dušu je bilo čitanje..
Marko,
Mahatma Gandi “Put nenasilja”
Zato što je uspeo da spoji moje dve velike strasti, naizgled nespojive. Politiku (borba za slobodu) i duhovnost (plus visoki moral i etičnost). Nekakav priručnik za aktivizam za neki bolji svet, nekih boljih ljudi.
Miroslav,
Milan Kundera “Nepodnošljiva lakoća postojanja”…
Jer se bavi večitim temama: lakoća i težina života, potraga za zadovoljstvima, sloboda.
Sve od Bukovskog, možda zbog perioda u kom sam ga čitao (sa dvadeset) Zbog njegovog bunta i sposobnosti da stvari naziva pravim imenom. Dodao bih i Tagora, Nikolaja Velimiroviča, u trenucima kada želim dušu da smirim. Kao i Selimovića, Andrića i poeziju od Miljkovića.
Mile,
Biblija, Prolog i “Hadrijanovi memoari” od Margaret Jursenar.
Vedran,
Murakami “1984”
Trenutno je čitam. Razloga ima više.Vrlo je čitljiva, a opet je daleko od pitkog. Predstavlja jedan super spoj misterije, fantazije, trilera, obrađujući niz raznih i filozofskih tema.Specifičan stil i atmosfera koju krasi tipičan Murakamijevski nadrealizam i jedna poetičnost , takođe su razlozi zbog čega me je knjiga, odnosno knjige oduševile.Čitava ta Murakamijevska filozofija koja se čita između redova, a to je često vera u nešto nematerijalno, nevidljivo, našem svetu nepoznato, a nema veze sa Bogom ili religijom, mi je takođe razlog za oduševljenje.
- Basara i M. Jergović “Tušta i tma”
Radi se o prepisci dva vrsna pisca i intelektualca, koji na jedan kritički način obrađuju mnoge teme. Dotiču se našeg mentaliteta, religije, istorije, politike, Andrića, Krleže i još mnogo toga. Inače, obojica iskaču iz uobičajenog šablona nacionalističkih, patriotskih i drugih varijanti, vrlo čestih na našim prostorima. Dodao bih i Andrića, Mešu Selimovića, Dostojevskog, Čehova.
Saša,
Knut Hamus „Glad“
Možda zato što čitajući to još kao sitno dijete nisam vjerovao u istinitost tvrdnji da nas knjige mogu totalno istumbati. Malo kasnije i sam počinjem da pišem.
Boris,
Borislav Pekić „Zlatno runo“
Previše je toga, ali ako svedemo pitanje na zadnjih godinu dana onda je to ova knjiga, jer je genijalna na tako mnogo nivoa.
Igor,
Uglješa Šajtinac „Sasvim skromni darovi“
Zadnja knjiga koju sam pročitao, interesantna je i neobična i ostavlja dubok trag… I relativno nova…
Vladimir,
Fjodor M. Dostojevski „Braća Karamazovi“
Relativno davno sam je čitao, ali… to je knjiga koja me je baš protresla. Knjiga koja je budila (bunila) sva ljudska osjećanja, od ljubavi do mržnje… Knjiga koja me je dovodila do suza… Knjiga koja, iznad svega, navodi na razmišljanje… ali o bitnim stvarima. Kad sam završio čitanje, poželio sam da budem bolji čovjek, da se potrudim… Dostojevski mi je dao nadu… Nadu u bolje ljude, bolje sutra, boljeg sebe… I, ako neko nekad kaže: Vlado je dobar čovjek! To će biti, dijelom, zbog te knjige.
Znam da ste je svi čitali, ali ovako nekako je na mene uticala. Mislim da je to i suština pisanja, da probudi čovjeka. Da je Dos živ, poslao bih mu pismo, samo bih napisao: Hvala ti!
Predrag,
Ginter Gras „Pseće godine“
- Pekić „Kako upokojiti vampira“
Zbog neverovatne analize zločina, torture, moći i svih kontrasta koje te značajke nose.
Miloš,
Jelena Bačić Alimpić “Poslednje proleće u Parizu”
Istinita priča, emotivna, koliko snage u jednoj ženi! Oduševljen sam.
Aleksandar,
Bulgakov „Majstor i Margarita“.
Bulgakov me je vozio kao da sam tamo. Mogao sam čak i mirise da osetim.
Bojan,
Vilijem Pol Jang „Koliba“
Zbog naboja energije koju stvara kod čitaoca i dubokih emocija koje budi, tako da se čita sa suzama u očima.
David,
Fjodor M. Dostojevski „Idiot“
Zbog priče o pokušaju ulaska nevinog čovjeka u visoko društvo.
Dodaj komentar