Na novom kompleksu zgrada u Kraljevom parku u Novom Sadu juče (11. maj) je osvanuo novi fenomenalan mural. U pitanju je krunisanje cara Dušana, koji je na zidu kafića „Kruna“, uradio novosadski umetnik Milan Keleuva.
Mural izgleda više nego impozantno i ne može da se ne vidi koliko je truda uloženo u njegovu izradu. Upravo je njegov završetak bila idealna prilika malo proćaskamo sa Milanom o njegovom životu, inspiraciji i stvaralaštvu.
Crtanje kao beg od rata koji je besneo u Glini
Rođen je 1979. godine u Glini, u Hrvatskoj, a daleko od toga da ga je život mazio. Odrastao je bez roditelja, zajedno sa bratom i sestrom u dečijem domu u Petrinji, gde je proveo tri godine, nakon čega ga ih je tetka usvojila i usledio je povratak u rodnu Glinu. Tamo ih je zatekao rat.
Po struci je automehaničar, ali se prvenstveno bavi slikanjem, prvobitno iz hobija, koji je vremenom prerastao u životni poziv.
– Crtanje i čitanje knjiga su bili beg od surove realnosti rata koji je besneo u Glini 1992. godine. Da nije bilo rata, pitanje je da li bih tako lako postao slikar. Dok su druga deca maštala o nekim drugim životnim pozivima, ja sam samo želeo da budem slikar. I eto mene – počinje Milan razgovor za Luftiku.
U početku prodaja slika nije išla, ali nije odustajao
Odradio je na desetine crteža, ali su nažalost svi ostali u Hrvatskoj, koju je napustio tokom Oluje. Nakon nekog vremena ponovo je počeo da crta i uradio je stotine crteža dok je živeo u Kolektivnom Centru za izbeglice na Vardi, kod Kosjerića.
Upravo dok je tamo boravio, nezaposlen, sinula mu je ideja da postane profesionalni slikar, koji će živeti od svoje životne strasti. Prodaja slika na početku nije išla kako je zamislio, pa je morao da nađe dodatni posao, zbog kojeg je svakodnevno prevaljivao 40-ak kilometara. Ali nije odustajao.
U početku je radio samo crno-bele slike, a prvu samostalnu izložbu je organizovao 2003. godine u Kosjeriću. Nakon godinu dana, otišao je u posetu poznatom slikaru Božu Kovačeviću, koji je prepoznao njegov talenat i ohrabrio ga da nastavi. Počeo je da slika u boji i te slike su se prodavale, iako je crno-bela tehnika ostala njegova prava strast.
Međutim, konačno je mogao da živi od svog hobija.
Pored artističke, Milan ima i humanu crtu
– Ove godine je 30. godišnjica mog crtanja. Dosad sam imao sam 15-ak samostalnih, a učestvovao sam i na nekoliko grupnih izložbi. U Švajcarskoj sam učestvovao na jednoj grupnoj i jednoj samostalnoj izložbi – kaže nam Milan.
Njegova slika „Srpski Doručak“ je 2008.godine, na N.A.F konkursu u Nišu, usla među 49 najboljih radova u konkurenciji 2500 slika, pa je sa tom grupom izlagana i Nišu, Beogradu i Novom Sadu.
Milan sada već desetak godina živi u Novom Sadu i nastavio je uspešno da se bavi slikarstvom, a inspiracije mu ne nedostaje. Pored slikanja voli i fotografiju, kao i vožnju bicikla, pa mu naš grad savršeno leži.
– Najviše radim ulja na platnu, a po potrebi i pozivu radim i murale. Do sada sam ih makar 15 napravio – kaže ovaj umetnik za Luftiku.
Pored artističke, Milan ima i humanu crtu, pa tako planira da ovih dana napravi dobrotvornu prodaju slika, kako bi pomogao malom Vukanu, koji boluje od spinalne mišićne atrofije.
„Otvaranje“ ovog murala biće idealna prilika za to, a mi mu želimo svu sreću u daljem radu, baš kao i Vukanu da pobedi opaku bolest.
Ukoliko želite da vidite još Milanovih zanimljivih radova, njegove profile na društvenim mrežama, kao i kontakt, to možete učiniti na ovom linku.
Novosadski slikar i humanista već nedeljama na meti huligana, policija ignoriše napade
Dodaj komentar