Paklena vrućine su ponovo stigle, a ukoliko niste pobegli na more, gde ovaj tekst čitate uz zvuke talasa, dok zavaljeni u ležaljku lagano pijuckate neki osvežavajući koktelčić, naš predlog je da spas od užarene zvezde potražite u debeloj hladovini pored vode.
Pošto nemamo more, jedina dostupna voda su okolne reke i jezera, a redakcija Luftike je odlučila da pobegne od gradske vreve i vrelog novosadskog asfalta, kako bi vam otkrila čari Mrtve Tise.
Mir i spokoj vojvođanskih sela
Ovaj prirodni raj kod Čuruga udaljen je samo četrdesetak kilometara od Novog Sada, a čim se izdvojite sa magistralnog puta koji vodi do Zrenjanina, i uputite se prema Žablju, možete osetiti neki mir i spokoj.
Život teče lagano, baš onako, bačvanski, kako i treba da bude u jednom vojvođanskom selu, bez nepotrebne halabuke i nervoze, na koju smo svaki dan navikli.
Na putu prema Čurugu, možete svratiti u prelep park prirode „Jegrička“, koji svojim predelom pomalo podseća na Amazon, jer je vijugava rečica skroz obrasla u prelepo zelenilo.
Međutim, iako smo planirali posetu, odlučili smo se da je ostavimo za drugi put, jer je u toku bila neka masovna svetkovina, pa smo se opredelili da mir potražimo u tišini prirodnog jezera, koje je Tisa ostavila u amanet kada je menjala svoj tok.
Odmor za oči i dušu uz ljubavni ples vilin konjica
Čim smo stigli i parkirali automobil, spustili smo kod prvog drvenog doka, koji se inače nalaze svugde oko jezera, i ostali zaprepašćeni prelepom prirodom. Prizor koji se pred nama ukazao imao je gotovo sedativan efekat i predstavljao je pravi odmor za oči, ali i dušu.
Srećom, nema ničega od onoga na šta smo navikli na gradskim plažama – buke, turiranja skutera, glisera, glasne muzike, već samo poneki plivač i veslač na SUP dasci, dok oni koji se vozaju brodićima, to čine sa minimalnim gasom, kako ne bi uznemiravali uživanje ostalih posetilaca.
Iako je u pitanju stajaća voda, nema ni traga neprijatnom mirisu neke ustajale baruštine, a voda je iznenađujuče čista, upravo kao i okolina jezera, u kojem uživaju i brojne zivotinjske vrste, tako da nije retkost videti čaplju ili rodu, kao ni žabe, koje su dosta krupnije od naših gradskih, na koje smo navikli, u na primer, Dunavskom parku.
Maksimalno opušteni i zavaljeni u debelu hladovinu okolnog drveća, ušuškani u trsku i šaš, imali smo privilegiju da nas priroda obraduje gotovo nestvarnom scenom – ljubavnim plesom vilin konjica. Zaista fascinantnan prizor, koji se retko viđa i koji bi razgalio svakog istinskog ljubitelja prirode.
Prijatnu tišinu, koja nam je milovala uši, povremeno je prekidao nasnimljeni zvuk vergla, koji je dolazio iz sladoledžijskog kamiona, dok je prolazio putem iznad naših glava i zainteresovanim posetiocima nudio ledenu poslasticu.
Peščana plaža prosto mami kupače
Kako smo dobro osmotrili okolinu, odlučili smo se da proverimo stanje na maloj plažici, koju smo uočili sa „našeg“ doka. Put do plaže vodi pored seoskih kuća, na čijim fasadama i statici, zbog očiglednog izostanka korišćenja libele, bi pozavideo i sam Gaudi.
Na prelepoj peščanoj plaži sa drvenim suncobranima uopšte nije bila gužva, iako smo za posetu Mrtvoj Tisi izabrali subotu popodne, što nas je prijatno iznenadilo.
Prilaz vodi je sjajan i za slabije plivače, a na dnu je fini tvrdi pesak, ni traga mulju, kao na pojedinim dunavskim kupalištima. U vodi nema onih ni gadnih travuljina, karakterističnih za stajaće vode, koje kada se zamotaju oko nogu, kod mnogih plivača mogu da dovedu do davljenja od užasa.
Dok se opuštate u vodi, pruža se pogled na dokove preko puta, iza kojih se nalaze privatne kuće, pa bogami i prelepe vile, na koje su neki od srećnika koji tu imaju posed, izneli ležaljke i suncobrane da upotpune ugođaj odmora pored Mrtve Tise.
„Čuruška palačinka“ i osveženje uz prelepu panoramu
Nakon što se osvežite u ovom prirodnom jezeru, možete se poslužiti i tušem, koji čak ima i ručicu (!), a posle toga, do ručka je glad najbolje utoliti ukusnom čuruškom palačinkom, čija je cena i više nego pristojna – dobijete čak dve za samo 350 dinara, a pritom dobri domaćini nisu štedeli na sastojcima.
Odmah iznad ovog parčeta peščanog raja, nalazi se kafić prigodnog imena – „Plaža“. Iako se oko imena očigledno nisu previše potrudili, velika terasa, ograđena trskom, kao stvorena je kuliranje uz pivo ili neki drugi hladan napitak, dok uživate u prelepoj panorami.
Muzika jeste malo glasnija, puštaju uglavnom strane dens hitove, ali nema ni traga „brzim“ momcima, već svako gleda svoja posla, baš kako bi i trebalo da bude u jednom idiličnom vojvođanskom mestu.
Opet treba napomenuti da su cene i više nego pristojne, tako da smo četiri velika i jedno malo pivo platili samo 750 dinara, što je daleko ispod i najjeftinije birtije u Novom Sadu, da ne spominjemo da je uživanje u pogledu i čitavoj atmosferi samo dodatni bonus.
Opuštanje u „kutku za razmišljanje“
Kada ogladnite, najbolje je da se premestite nekoliko stotina metara niže, u riblju čardu „Tiha Tisa“, gde pored ribe nude i razna jela sa roštilja.
Sam enetrijer je vrlo živopisan i lepo dekorisan – od šarenih suncobrana koji su okačeni iznad vaših glava, do starih motora ukrašenih cvećem, a postoji i kutak gde dečica mogu da se zabave.
Odavde se pruže verovatno najlepši pogled na jezero, sa svojim drvenim kućicama i okolnim rastinjem kao i na prolaz ispod mostića, koji „deli“ Mrtvu Tisu na pola. Ukoliko poželite da se brčnete, postoji i uređen ulaz stepenicama u vodu, direktno sa splava, a čitavo mesto pomalo podseća na kafiće sa jugoslovenske rivijere osamdesetih godina.
Postoji „kutak za razmišljanje“, čoškić koji će vas naterati da se dodatno opustite i zaboravite sve svoje brige, ukoliko to do tada niste učinili, dok posmatrate patkice koje pronalaze svoj put između ukotvljenih čamaca i bujne šaši.
Ukusan obrok uz autentični vojvođanski ugođaj
Obrok u restoranu je priča za sebe. Ceo ovaj deo je obložen trskom kako bi vam pružio idealnu zaštitu od letnje žege, a sa menija preporučujemo riblje specijalitete, a probali smo ih sve.
Čorba je sjajna i taman pikantna koliko treba, dok prosto ne znamo šta je ukusnije – som, smuđ ili šaran, onako fino reš prepečeni, a potpuno nemasni.
Jedna od najvećih atrakcija je „braša“ koji radi, moguće i vlasnik restorana, a na čijem bačvanskom akcentu i tvrdom vojvođanskom „Č“ bi pozavideo i Đorđe Čvarkov.
Čovek je totalni zafrkant, koji voli da baci dobru šalu, ponekad malo i da podbode goste (naravno, bez ikakve zlobne namere), a kao znak da smo bili dobre mušterije, dobili smo i čokanjčiće sjajne domaće šljive – gratis. Zaista lep gest.
Magični zalazak sunca
Naravno, čitava poseta Mrtvoj Tisi nije potpuna ukoliko niste uživali u magičnom zalasku sunca.
Preporučujemo da to učinite sa jednog od mnogobrojnih drvenih dokova, dok sabirate utiske o ovom fenomenalnom prirodnom raju, u kojem u savršenoj harmoniji uživaju i životinje i ljudi. Posebno sa druge strane puta i mostića, gde ne postoje nikakvi ugostiteljski objekti, niti kuće, već samo netaknuta priroda.
Dok je lagano padao mrak, čuli smo da se zakuvava žurka u kafiću „Plaža“ kojeg smo posetili nekoliko sati ranije. „Zašto nismo unajmili neki smeštaj da prespavamo i isprobamo i čari noćnog života Mrtve Tise?“, pomislili smo.
Neka, treba da ostane nešto i za sledeći put, a nesumnjivo ćemo se vratiti, jer nas je ovo mesto zaista očaralo. A posetu preporučujemo i vama dragi čitaoci, u nadi da će Mrtva Tisa ostati dragulj prirode, koji će i dalje prkosno odolevati modernizaciji i hiperturizmu.
Ostrvo Ko Čang na Dunavu kao Kambodža u komšiluku, prirodni hram za beg od civilizacije (FOTO)
Dodaj komentar