Magazin Srbija

Razgovarali smo sa domaćinom proslave na kojoj su monahinje igrale uz pesmu Nedeljka Bajića

monahinje-nedeljko-bajic

Cela Srbija priča o dve monahinje koje su postale pravi hit na društvenim mrežama. Snimak sa veselja u Gornjem Milanovcu postao je u toj meri viralan da je obišao celu zemlju. Komentari različitog karaktera pljuštali su i pljušte kao kiša, topla i ugodna, a ponajviše hladna i nemilosrdna. Ljudi koji ih uopšte i ne poznaju drznuli su se da osobe koje se po ceo dan mole za sve nas, a sa stanovišta crkve se kaže da, monasi i održavaju ovaj svet štiteći nas, i našu palu ljudsku prirodu.

U klipu se pored ostalih gostiju vide i njih dve kao glavni akteri, igrale su i pevale, vidno radosne. Oni koji poznaju ove žene, kažu da život provode u jednom od manastira Ovčarsko-kablarske klisure. O njima imaju samo reči koje odišu poštovanjem i ljubavlju.

Monahinje verovatno nisu ni znale o čemu se u pesmi radi, pa su ustale i zaigrale da podele sreću sa domaćinom.

Domaćin slavlja: One su dve predivne osobe

Igor Markeljić, čovek koji je organizovao veselje u Gornjem Milanovcu objasnio nam je situaciju i atmosferu sa istog:

– Sinu smo pravili prvi rođendan a jedna od monahinja je moja tetka. Pozvali smo ih na veselje sa najbližom rodbinom. Svi su bili oduševljeni što ih vide, osim u manastiru retko gde se mogu sresti. Najveći apsurd je činjenica da su njih dve skoro sve vreme sedele na svom mestu, bile nasmejane, ljubazne i razgovarale sa svima – kaže Igor.

Dodaje da monahinje ništa loše nisu uradile da bi narod loše reagovao i nizao ružne komentare o njima.

– U trenutku su ustale da nas ispoštuju i zaigrale su uz dve, tri pesme. Sve je trajalo najviše petnaest minuta. Pevač im je prišao i tako su nastala ta dva snimka. Proslava je bila u užem krugu porodice, nismo mislili da može doći do ovakve bizarne situacije i pogrdnih reči. Naravno da nisu pile ni najmanju količinu alkohola – ističe on.

Svim navodno užasnutim i ogorčenim Igor poručuje da ukoliko bi narod više posećivao naše najveće svetinje, i svi mi bi bili drugačiji.

– Nek svako podje od sebe, ali retki to rade, već samo gledaju, upiru u drugog i njega kanale i ruže. Samo jednom da odu u manastir gde godinama žive ove dve monahinje nikad nijednu ružnu reč o njima ne bi rekli. U tu Božiju kuću mira i ljubavi mnogi ljudi dolaze i zbog njih, one vas dočekaju i isprate sa osmehom, pruže utešnu reč svima kome je potrebna. Sa mnogo truda i ljubavi pristupaju svakom. Sate i dane provode u molitvi i postu, prenose pravoslavlje i na mlađe generacije, deca ih obožavaju. Ovo što se o njima čita i piše je za sve nas prvenstveno kao ljude, bez obzira na veru, poraz – kaže Igor za Luftiku.

Sudije za tastaturom, a Srbija rijaliti

Javnost je podeljena, pa je na društvenim mrežama i portalima bilo zaista bolesnih i morbidnih komentara.

Ipak, jedan komentar se odvaja odmerenošću:

“Pjesma je grozna, ali njih dvije su presmješne. 🤣 Totalno su mi kul sto plešu, samo nisu trebale uz ovu bolesnu pjesmu”, napisala je jedna Mirjana.

Pesma “Koktel ljubavi” Nedeljka Bajića Baje govori o škakljivom pozivu za celovečernje druženje momka i devojke drugoj devojci.

U vreme iščezavanja zdrave duhovnosti, svakodnevno se olako stavljamo u poziciju sudije, lažni moralisti kriju se iza tastature, često sa lažnim imenom. Taj vid licemerje prisutan je kod dobrog dela naših građana i ne govori samo o odsustvu (obraz)ovanja, pre svega svedoči o očajnom duhovnom i duševnom stanju.

U vreme potpune apatije, bezdušnosti, apsolutnog otuđenja još jednom je potvrđeno – građani su podeljeni, i to ne na dva dela kako je javnost komentarisala ovaj događaj, nego razbijeni na fragmente. Posmatrajući komentare, kako individualno tako i kolektivno padamo sve niže i niže. Podgrejana atmosfera netrpeljivosti i beskrupuloznosti je paradigma rijaliti programa u koji se Srbija pretvorila.

– Kad bi narod više posećivao naše najlepše svetinje drugačiji bi bili. Takav smo mi Srbi narod mesto da su svi stali iza njih i podržali ih jer je njima najteže u ovom trenutku mi ih loše komentarišemo i pišemo najgore moguće komentare na društvenim mrežama – kaže Markeljić za Luftiku.

Monahinje da igraju i pevaju?

Pesma nad pesmama je sačuvana u Bibliji i ušla je u uži kanon biblijskih knjiga. Nalazi se negde pred kraj Starog zaveta. U njoj su Jevreji pre 2000 godina pevali na svadbama. Puna je erotskih insinuacija, poput današnjeg turbofolka. Kada neki pop igra kolce svi su oduševljeni, ili kad vladika skače iz aviona padobranom.

Patrijarh odlazi na rok koncert, ponovo svi oduševljeni. Pa onda u čemu je problem? Delu (bez)vernika koji je moralistički nastrojen ta pojava monahinja koje igraju i pevaju deluje sablažnjivo. Ili se radi o tome što su oni u mirjanstvu. Ako je pak u pitanju mizoginija, radi se upravo o problemu da žene nemaju ista prava kao i muškarci. Ne sudite i ne morališite ako nemate pojma o monaštvu, pitajte igumane, monahe, otiđite u manastir.

Nek komšiji crkne krava

Crkva propoveda i pre svega traži verovanje u ljudsku dobrotu i univerzalne etičke kodekse. Gledajući kroz tu prizmu, veliki deo društva se stropoštao u provaliju, zamku u koju je lako upasti ali ne i izvući se. Vera počiva na pozitivnim osećanjima i teži ljubavi, a krivoverje počiva na strahu, koje u jednom trenutku neminovno prerasta u osudu pa čak i mržnju.

Ipak, takvo delovanje samo je po sebi dovoljno, i to samo sebi. Ono radi protiv sebe što se potvrđuje i u životu i to građani sami prepoznaju. Zato se i ova situacija reflektovala na ovakav način. Vi što mrzite, zavidite, pljujete, vidite sebe u ogledalu i ne možete sami sebe da podnesete, pa se hvatate za sve kako biste skrili svoju unutrašnju bedu. Pogledajte prvo u sebe.

A evo kako je jedna od ovih monahinja oduševila javnost

Stefan Savkić

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

generic vignette (DESK luftika.rs)
1.3K Shares
1.3K Shares
Share via
Copy link