momo-kapor
Lifestyle Magazin

Priča Mome Kapora nakon koje ćete dobro razmisliti pre nego što bacite hleb u đubre

Priča Mome Kapora o našem mentalitetu, težnji da se ima sve, a tako malo pokloni drugima, nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Svesni činjenice da se ova priča može prenostiti sa generacija na generacije, ništa ne činimo kako bi se mi popravili kao društvo, kao pojedinac.

Ovako je govorio Momo Kapor o siromaštvu:

Gladni stolećima, kupujemo više hleba nego što nam je potrebno. A, onda ga bacamo. Hleb u đubretu nije dobar prizor. On sluti na zlo. I zlo dolazi – prenosi njegove reči Stil.kurir.

Naši stari su nas učili da podignemo komad hleba koji je pao na zemlju, da dunemo u njega, poljubimo ga i prekrstimo se. Jedanput sam video princezu Jelisavetu kako podiže komad hleba koji joj je pao, kako ga ljubi i krsti se. Dobar, zaboravljeni običaj, pun poštovanja prema hlebu.

Zaboravljen, kao i stara reč – zadužbina

Stari beogradski trgovci, proglašeni posle rata okorelim kapitalistima, ostavili su iza sebe zadužbine. Danas ima mnogo bogatijih od njih, pa opet, niko ništa ne ostavlja. Stisli se i ćute.

Velika lekcija koju je Momo Kapor dobio na Hilandaru promenila je njegov pogled na život

Naši, koji su uspeli u belom svetu: naftaši, bankari, industrijalci… Niko da pokloni gradu česmu, javnu zgradu, skulpturu, stipendiju, topli obrok za sirotinju… Kome će sve to da ostave? Svojoj deci?

Ali, zna se: uvek postoji generacija koja stiče, i ona druga, koja rasipa. Niko neće ništa poneti na onaj svet, kada jedanput bude odlazio.

Izgubljene su sve vere, sem religije sicanja

I ako su otimali, krali, eksploatisali, cicijašili, stari trgovci, tadašnji kontroverzni biznismeni, opet su sve to ostavljali otačestvu, da nekako iskupe grešnu dušu. Šta mi da ostavimo? Šta su naše zadužbine? Možda treba početi od nečeg malog, gotovo nevažnog? Svet se ne popravlja velikim gestovima, već sitnicama.

Možda, za početak, treba ostavljati stari hleb u plastičnu kesu pokraj kontejnera? Dve uvele viršle, dopola popijen jogurt? Dotrajale cipele? Kakvo vreme, takve zadužbine! Mogu sasvim lepo da stanu u plastičnu kesu.

Ostavljam je pokraj kontejnera i okrećem se posle par koraka. Nestala je!

Ta naša mala zadužbina nekada se zvala sevap

Šta je sevap? To je kad činiš dobro delo, a ostaješ nepoznat. Nečija zahvalnost hranila bi tvoju sujetu. Stara gospoda, u prevrnutim grombi-kaputima, obilaze pijace i skupljaju lišće kupusa, poneki otkotrljani krompir, zaboravljenu šargarepu, dva lista zelene salate… Prevrću po kontejnerima i izvlače novine i nedopušene cigarete. Zovu ih – đubroselektori!

Na kraju, setih se divne misli koju je voleo da ponavlja moj pokojni prijatelj, Hilandarac, otac Mitrofan:

„Naše je samo ono što poklonimo drugima“.

(Momo Kapor, Imati i nemati)

Momo Kapor je savršeno opisao svađe Srpkinja sa muževima na moru

Ne zaboravite da lajkujete Luftiku