Poslodavci širom sveta se muče sa svojim zaposlenima milenijalcima za koje kažu kako zbunjuju svoje nadređene, smatraju da zaslužuju više, kako su narcisoidni, lenji i teški za saradnju. Generacija milenijalaca su osobe rođene između kraja 1970-ih. i početka 2000-ih, odnosno osobe koje trenutno imaju između 20 i 40 godina starosti.
Prema motivacionom govorniku i autoru Simonu Sineku, ovakvo ponašanje je rezultat promašenih roditeljskih strategija. Sinek je, u intervjuu za Independent, govorio kako je roditeljstvo, u kombinaciji s društvenim mrežama, radnom okolinom te nestrpljivošću; stvorilo generaciju opterećenu niskim samopoštovanjem.
Prema 43-godišnjem Sineku, roditelji milenijaca su tek sad shvatili kako su se njihove roditeljske strategije izjalovile.
Rekao je kako su stalno govorili svojoj deci kako su posebni i da mogu imati sve što zažele u životu. Deca su dobijala medalje za posljednje mesto a ako ne bi upala u najbolji klub, roditelji bi prigovarali.
Ulazak ovakve omladine u stvarni svet je obično šok, kada se razbiju sve lažne predstave.
– To je bilo vreme kad je pohlepa bila dobra stvar, a roditelji su odgajali decu da budu individualci i da sebe stavljaju na prvo mesto. Iako to dobro zvuči u teoriji, roditelji su, takođe, terali svoju decu da imaju najbolje ocene te da se fokusiraju na lestvicu uspeha i na zaradu, što ih je ostavilo zbunjenim – kaže Sinek.
Sinek kaže da poznaje milenijalce koji su znali otići do svojih šefova i tražiti unapređenje, ali otvoreno priznajući kako samo žele titulu, bez povišice. Razlog leži u tome što mnogi milenijalci osećaju potrebu da na Facebooku ili LinkedInu pokažu svima kako brzo napreduju.
Kada vidimo vršnjake koji napreduju u karijeri, automatski se stvara stres da nam karijera ne napreduje dovoljnom brzinom.
Drugi problem s kojim se treba suočiti je ravnoteža zdravog života i posla. Iako je u principu ovo ispravno poimanje koncepta odnosa života i posla, čini se kako je ipak preuveličano i pogrešno interpretirano.
Sinek smatra kako se preteruje u shvatanju ovog koncepta; dok su se starije generacije osećale prikovanima uz radne stolove, mnogi milenijci svakog dana napuštaju posao tačno u pet sati i odbijaju primati poslovne pozive ili mailove preko vikenda. Ovakav stav je jedan od razloga zbog kojih imaju reputaciju narcisoidnih.
Istraživanja možda pokazuju da ova generacija ima visoko samopouzdanje, ali uz to često dolazi narcisoidnost i stalna potreba za potvrdom od drugih.
Sinek veruje kako nisko samopoštovanje nije njihova greška, već je problem u tome što ih je previše briga što drugi misle: “Milenijalci kažu kako žele povratnu informaciju o svom poslu, ali zapravo žele pohvalu i da im se kaže kako obavljaju dobar posao. Kad ih kritikujete, plaču ili daju otkaz”.
Međutim, nisu samo roditelji krivi. Sinek veruje kako odrastanje u vremenu društvenih mreža nosi veliku udeo zbog konstantne potrebe za pohvalama i nesposobnošću za snalaženje sa kritikama. Broj lajkova i followera su nova društvena valuta, a jedino oko čega se ove generacije brinu je njihov izgled i imidž na internetu.
Društvene mreže su stvorile neverovatno nestrpljivu generaciju koja sve želi odmah. Što je još gore, milenijalci se nigde ne zadržavaju dovoljno dugo, ni na poslu ni u vezama.
Sinek smatra kako previše milenijaca pristupa traženju posla kao potrazi za blagom, skačući s jednog posla na drugi, bez pružanja prave šanse. Ipak, smatra kako i današnje korporacijsko okruženje, u kojemu se više brine za brojeve nego za ljude; ne pomaže stvaranju radne navike i užitka u obavljanju dugoročnog posla.
Mladi ljudi smatraju kako ne smeju trošiti vreme na posao, ako ne rade na promeni sveta. Ova opsesija sa stvaranjem utiska na svet brine Sineka, pogotovo zato što milenijci često ne znaju kako to napraviti:
– Apsolutno pozdravljam milenijalce i sve ostale koji žele napraviti promenu. Međutim, brinem se da, kada kažu da žele menjati svet, ne znaju kako to da urade te koriste preširoke termine koji ne pomažu. Kad shvate šta tačno žele raditi i menjati, lakše će pronaći radno mesto.
Smatra kako je vrlo važno pojačati samopoštovanje kroz pomaganje drugima jer su korporacije prezauzete da bi im pomagale.
Glavna poruka koju Sinek želi poslati je da milenijalci moraju graditi veze. Ako budu gradili zdrave i snažne veze, biće i sami srećniji, zdraviji i nadahnutiji.
– Mi smo društvene životinje, a veze su jezgro užitka, sreće i uspeha u životu.
Ne treba mešati narcisizam i egoizam. Narcisoidnost podrazumeva manipulaciju i sadizam i karakteristika je sociopatije dok je egoizam opsednutost sobom ali bez želje da se naudi drugome.