Bile su „princeze od Dedinja“ i ćerke predsednika SFRJ, imale sve što požele, ali ih je odneo pakao droge

Dve sestre osvojile su Beograd osamdesetih uz pomoć vrlo uticajnog oca i maćehe koja je već tada bila legenda domaćeg glumišta, ali su potpale pod negativni uticaj ulice i zajedno skliznule u pakao narkotika. Smrt Mirjane i Maje Mijatović do danas je ostala dobro čuvana tajna bezbednosnih službi.

Mirjana Mijatović, rođena ćerka poznatog jugoslovenskog političara i narodnog heroja Cvijetina Mijatovića i glumice Sibine Mijatović, imala je u detinjstvu imala sve što je poželela.

Na kraju kao da nije uspela da pobegne tragedijama koje su je pratile kuda god da je krenula.

Mirjana je rođena u Ljubljani 1961. godine. Kad joj je bilo samo devet godina njena majka je poginula u saobraćajnoj nesreći ostavljajući osim Mire i njenu mlađu sestru Maju koja je bila tek četvorogodišnjakinja.

Njihov otac se nakon toga oženio poznatom glumicom Mirom Stupicom, a nakon što je izabran za funkciju predsednika Predsedništva SFRJ, čime je postao drugi čovek u državi posle Tita, privatnost porodice počela je da se drži u strogoj tajnosti.

Mijatovići su se preselili u vilu na Dedinju i nije mnogo prošlo, a Mirjana i Maja su dobile nadimak koji će ih pratiti do kraja života – Princeze od Dedinja.

Princeze od Dedinja

Devojke su odrastale okružene svom mogućom pažnjom. Bile su lepe, pametne, duhovite i bogate i uskoro su oko sebe okupile veliki broj prijatelja. Mira je naročito uživala u pravljenju žurki i vili na Dedinju na kojima su bile sve važnije „gradske face“ Beograda osamdesetih godina – Milan Mladenović, Bojan Pečar, Dušan Gerzić Gera, Bebi Dol, Margita Stefanović, sestre Udovički, Sonja Savić…

– Pravile su žurke, a čuvala ih murija. Možeš misliti kakve su onda bile te žurke. Dolazile bi sve gradske face – ispričao je godinama kasnije muzičar i Mirin prijatelj Milivoje Petrović koji je poznatiji Miško Plavi.

Sa društvom tih godina stigla je i droga.

– Miru pamtim kao devojku sa izuzetnim osmehom i mnogo energije. Po obliku glave i po frizuri me je podsećala na Avu Gardner. Znam je iz zdrave faze. Kad je pala na droge izbegavala je da dolazi. Čuli smo se telefonom. Nije smela da me gleda u oči. Maja je bila nepredvidiva devojka. Mira je bila mirnija. Možda je to njihovo ponašanje bilo programsko da bi se revanširale ocu. Ne mogu to da tvrdim. Deca osamdesetih su programski bila navučena na drogu – izjavio je jednom prilikom poznati novinar i rok kritičar Petar Peca Popović za portal Prestiž.

Vreme je prolazilo i obe sestre su zaokračile u umetničke vode. Maja se bavila glumom i bila je voditelj emisije „Nedeljno popodne“ na tadašnjoj TV Sarajevo, a neko vreme je glumila u nekoliko pozorišnih predstava u Narodnom pozorištu u tom gradu.

„Samo malo tiše, imam Brežnjeva na vezi“

Mira je sa Bojanom Pečarom 1981. osnovala novotalasni bend VIA Talas. U prvo vreme pored njih članovi su bili i Mirina drugarica Borjana Bulajić, slikar Dušan Gerzić Gera i muzičar Miško Plavi.

Ćerkine muzičke sklonosti ohrabrivao je i njen otac.

– Svirali smo u podrumu Mirine vile. Tačno iznad podruma je bio kabinet njenog oca. Jednom prilikom Cvijetin ulazi kod nas i kaže: „Deco, izvinite, možete li samo malo da zastanete, imam gore Brežnjeva na vezi. Meni žao da vas prekidam, ali nemojte barem s tim činelama da udarate, to me prekida. Po bubnjevima možete. To mi ne smeta“. Onda mi malo sačekamo i nastavimo da sviramo – sećao se kasnije Miško Plavi.

Grupa je imala nekoliko značajnih svirki po Beogradu i postala umereno poznata naročito u mladalačkim krugovima. Nakon što je neki članovi napustili nastavila je da funkcioniše pod imenom Talas.

Godine 1983. snimili su album „Perfektan dan za banana ribe“. Najpoznatija pesma sa tog albuma je pesma „Sama“ koja je bila hit širom Jugoslavije. Korišćena je i u kultnom filmu Svetislava Bate Prelića „Šećerna vodica“.

Međutim, već 1984. godine Bojan Pečar je prešao u grupu Ekatarina Velika, Talas se raspao, a Mirjana je nastavila da živi svojim burnim životom. Najčešće ste je mogli videti u beogradskom klubu „Akademija“, a neko vreme je sa tadašnjim dečkom živela i u Emiratima.

Tužan kraj

Mirjana Mijatović umrla je 1991. kad joj je bilo samo 30 godina. Da tragedija bude veća, njena sestra Maja takođe je preminula iste godine, svega nekoliko meseci kasnije. Kako, kada i od čega – i danas se samo nagađa.

– Kad je bila bolesna Mira je izbegavala da se javlja jer ju je bilo sramota. Ne smem da pomislim kako izgleda taj prelaz od devojke oko koje se vrti ceo svet do devojke koje svi izbegavaju. Strašna je pomisao da je uvek morala da ima određenu količinu novca kod sebe da bi kupila drogu. Mislim da ju je pre Maja navukla nego obratno. Maja je bila radoznalija i drčnija. Taj segment su krile od mene jer ih je bilo sramota. Bile su lepo vaspitane i bilo ih je sramota da im vidite slabost. Pobegle su od nas da ne bismo videli kako se urušavaju. Kad je Mira umrla niko nije znao. Saznali smo kasnije, a mnogo kasnije smo saznali da je umrla i Maja. To je bila državna bruka. Da dozvoliš da umru obe ćerke predsednika države – pričao je Popović.

Izvor: Kurir.rs