Kuća na Voždovcu u kojoj je najduže živela Milunka Savić, srpska heroina balkanskih i Prvog svetskog rata, najodlikovanija žena u istoriji ratovanja i jedina na svetu koja je dobila Ratni krst sa zlatnom palmom, nalazi se pred neizbežnim rušenjem
U ulici u Beogradu sa njenim imenom, na broju 25, nalazi se urušeno zdanje sa dve sobe, kupatilom i predsobljem, koje je Milunka koristila kao kuhinju. Na istom placu je i dom porodice Jovanović.
Jovanovići iz Vranja su kupili kuću 1976. od Milunkinih naslednika, posle njene smrti, za sinove studente. Na placu su izgradili spratnicu, a na prednjoj kući danas stoji spomen-tabla da je tu nekada živela žena o kojoj danas đaci uče kako se borila u Kolubarskoj i Bregalničkoj bici, i na Kajmakčalanu, kako je prošla Albaniju iako je prethodno bila ranjena u glavu, kako je preživela Solunski front…
– Država nema interes da restauriše kuću – tvrdi Sreten Jovanović, vlasnik placa. – Samo što se ne sruši. Zidovi su popucali, a krov prokišnjava jer je crep oštećen…
Prolongirao sam rušenje koliko god sam mogao, ali sada više nisam siguran da ću moći da izdržim, jer nije bezbedno. Nemam novca da je renoviram, a iz državne komisije koja je izašla ne teren rekli su mi da je to moje vlasništvo i da radim šta hoću.
Slobodanka Grković (72), Milunkina unuka, kaže da je za tu malu kuću vezuju najlepše uspomene.
– Mama i tetke su je prodale posle bakine smrti jer su nam rekli da će tu prolaziti put.
Tada nije bilo table, za Milunku Savić se nije znalo, u školama je niko nije pominjao.
Teško mi je bilo da ovde dolazim kada je prodata, jer su me za nju vezivala divna sećanja.
Svake nedelje smo dolazili kod bake na ručak. Dovezli bismo se tramvajem i kad zakoračimo u njenu ulicu, bilo je kao da smo stigli na selo. Svuda drveće, livade, komšije su gajile kokoške. Igrali smo se žmurke, jurke, kauboja i Indijanaca – priča Slobodanka za Novosti.
Milunka je imala dvorište puno cveća, a za decu je posebno gajila jagode. Naročito je volela da sedi pod jednim drvetom kog, kako kaže njena unuka, više nema. Živela je sa usvojenom kćerkom Zorkom, koja nije mogla sama o sebi da brine.
Kada je ratna heroina dobila od tadašnjeg gradonačelnika Branka Pešića stan, obe su se preselile u naselje Braća Jerković. Tamo je i umrla, pletući, u fotelji, 5. oktobra 1973.
Težak život
Dugo je Milunka živela teško. Posle rata radila je neko vreme u BiH kao kuvarica, bolničarka, pregledačica u fabrici vojnih uniformi. Udala se za Veljka Gligorovića, sa kojim je dobila kćerku Milenu, ali je ubrzo usvojila još tri devojčice: Višnju, Radmilu i Zorku. Brak je kratko trajao, pa je sama podigla devojčice.
Ratni saborci su joj pomogli da se 1929. zaposli kao čistačica u Hipotekarnoj banci u Beogradu. Posle Drugog svetskog rata radila je i kao čistačica u kafanama.
Zavod: Nije pod našom zaštitom
Kuća Milunke Savić na Voždovcu, u istoimenoj ulici, u skladu sa Zakonom o kulturnim dobrima, nije utvrđena kao kulturno dobro, ne nalazi se u okviru prostorne kulturno-istorijske celine, ne uživa status dobra pod prethodnom zaštitom i ne nalazi se u okviru prethodno zaštićene celine.
Shodno tome, ona nije u nadležnosti Zavoda za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda, navodi se u pismenom odgovoru Zavoda.
Makron želi da klekne pred Milunku Savić, ali neće moći – Srbija je nikad nije shvatila ozbiljno
Dodaj komentar