U današnje vreme, ljudi uglavnom beže sa sela u velike gradove, u potrazi za poslom karijerom i profitom, a retki su oni koji se nakon studija vrate u dedovinu.
Međutim, izuzeci ipak postoje, a jedan od njih je Miloš njegošević iz Rudina na Zlatiboru. Ovaj mladić ima diplomu beogradskog Pravnog fakulteta u džepu i radi kao pravnik na poslovima registracije vozila.
Međutim, čim se radno vreme završi, on se bavi onim od čega se živi – i to radi iz zadovoljstva.
„Vratio sam se u inat i ispalo je lepo“
Retki su mladi ljudi koji se posle studija vrate na selo. Još su ređi oni koji nastave da grade karijeru, a bave se poljoprivredom.
Miloš Njegošević iz Rudina kaže da je u radno vreme pravnik, a kad prođe radno vreme, kako kaže, on je svoj čovek.
– Krave imaju svoja imena – Milka, Petrojka, Milkica Đavo, Tikica Jorgovanka, Laćara, Ćasara i Petrojčica. A naravno crvena je Rumenka. To je jedna veštica. Voli kantu kad vidi – kaže Njegošević, a prenosi RTS.
Milija Njegošević iz Rudina kaže da u životu nije imao ništa, ali sad ima mnogo više nego što treba, a i sin mu je zadovoljan.
– Uvek od rada i truda ima neke vajde. Evo, ja sam primer tome, svi su otišli, ja sam ostao u inat, malo u inat i malo što sam bio zainteresovan da vidim kako će ovo da ispadne. I hvala bogu ispalo je lepo – naglasio je Miloš Njegošović.
Svadba i proširenje porodice u planu
Miloš ima i dve starije sestre, koje su se udale, a Milija se ponosi što je za sada šestostruki deda. Od dece očekuje još potomaka. Buduća snaha živi sa njima, a naredne godine planiraju svadbu.
– Deca, samo deca. To tek vidim sad. Da sam bio pametan, ne bih pravio kuće i ostalo. Jedino što je Bog ostavio pravilno, deca se rađaju, a ostalo ništa – napomenuo je Milija.
Miloš dodaje da mu je to glavni plan.
– Sve su ovo sporedni planovi, jer treba čovek da se oženi, da se ostvari u porodici, da ima puno dece i da neko uživa u ovim našim lepotama Srbije i opštine – kaže Miloš.
Jedan od najboljih studenata generacije
Nedavno završeni master iz krivičnog prava sa prosekom 9.70 otvara mu i druge puteve.
– Pravosudnu Akademiju sam dva puta položio za sudiju, prošle i ove godine i što se kaže imam sve sertifikate i diplome, koje su potrebne u pravnoj struci.
Želim da živim ovim mirnim i lepim životom da imam dosta dece, da živim u zdravoj porodici, da budem srpski domaćin. A da li ću biti sudija ili ne, to nek bude Božja volja. Jedan je sudija, pa se on pita – istakao je Miloš.
Principijelnost, istrajnost i doslednost sigurno su karakteristike potrebne da jednog dana deli pravdu, kao čovek koji je vaspitan da čuva i unapređuje dedovinu, porodicu, a na isti način i društvo.
Izvor: RTS
Napustio Ameriku zarad srpskog sna na salašu kraj Subotice: „Pravim ovde svoj mali raj“
Dodaj komentar