Ko je Milica Đurđević Stamenkovski?
Rođena je 1990. godine u Beogradu, odrasla je, kako sama često ističe, u Kaluđerici. Završila je Prvu beogradsku gimnaziju, a potom diplomirala na Fakultetu političkih nauka.
Njen otac je bio dramski pisac, novinar i ratni reporter Rajko Đurđević, koji je je 2012. godine učestvovao u osnivanju pokreta „Zavetnici“. Nakon toga se i ona pridružila toj organizaciji, i godinama je bila njen portparol.
Iako biste pomislili da je predsednica „Zavetnika“ jer samo nju gledamo i slušamo na televiziji, ona je u stvari – članica Predsedništva.
Udata je za predsednika svoje stranke Stefana Stamenkovskog. Venčao ih je, u septembru 2017. godine, tadašnji mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, koji im je i otpevao pesmu „Ječam žnjela kosovka devojka“, piše Blic.
Pre ovih izbora, čak tri puta je pokušavala da uđe u parlament. Za nju je očigledno četvrta sreća, jer joj je tek ove godine pošlo za rukom.
Slika sa Lavrovom nije pomogla
Prvi put se kandidovala za poslanika u Skupštini na izborima 2014. godine, sa „Patriotskim frontom“ Borislava Pelevića, ali su osvojili tek 4, 514 glasova i ostali ispod cenzusa.
Dve godine kasnije, 2016. godine, rešila je da samostano okuša sreću, čak se u toku kampanje slikala sa ministrom spoljnih poslova Sergejom Lavrovom, ali joj to nije pomoglo jer je osvojila 27.690 glasova, nedovoljno da pređe izborni prag.
Tokom kampanje za Beograd 2018. „Zavetnici“ su na prostorije „Žena u crnom“,“ Centra za kulturnu dekontaminaciju“ i Inicijative „Ne davimo Beograd“ lepili nalepnice sa natpisima “Strani agenti” i “Zatvoreno od 4. marta”.
Igrom slučaja, upravo će sa „Ne davimo Beograd“ po prvi put sesti u parlament.
Ni 2020. nisu uspeli da preskoče cenzus, osvojila je 45.950 glasova (1,43 odsto).
U toku karijere učestvovala je u mitizima protiv jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, protiv hapšenja Ratka Mladića i Radovana Karadžića, Briselskog sporazuma.
Poslednjih meseci pratile su je žestoke kritike da je satelit vlasti, ali je ona to odlučno demantovala.
„Odazvala bih se Vučiću“
Sinoć je, čim je bilo izvesno da ulazi u paralament, razvejala sumnje oko buduće saradnje i rekla je da neće ni sa SNS, ali ni sa liderom SSP Draganom Đilasom.
– Moramo da vidimo kako će stajati nama srodne stranke sa kojima bismo mogli da napravimo koaliciju. Sve mogu da zamislim, samo ne da pravimo koaliciju sa „Ujedinjenom Srbijom“. Ne planiramo ni koaliciju sa SNS-om ni na republičkom nivou ni u prestonici – podvukla je Đurđević Stamenkovski na pitanje novinara „Blica“.
Kada je „prespavala“ rezultate, danas je rekla da bi se odazvala pozivu lidera SNS-a Aleksandra Vučića, ali da će ostati državotvorna opozicija i navodi da ne vide sebe u Vladi Srbije.
– Odazvala bih se pozivu na sastanak s pobednikom predsedničkih izbora Aleksandrom Vučićem i razgovarala bih o važnim državnim i nacionalnim pitanjima. A izbori su pokazali da je „građanima muka od prepucavanja na liniji Vučić – Đilas – rekla je ona.
Šta ju je poguralo u parlament?
Sve ovo su činjenice iz biografije i izjave, ali u njima se ne krije odgovor na pitanje: šta je Milicu Đurđević Stamenkovski poguralo do parlamenta?
Direktor agencije za istraživanje javnog mnjenja „Faktor plus“ , koji je kroz javno mnjenje pratio njeno kotiranje među biračima, kaže da je u pitanju sklop ubedljivog nastupa i činjenice da je dobro iskoristila situaciju u Ukrajini.
– Oni su imali političku hrabrost da izađu sami, a njena kandidatura za predsednicu je takođe pomogla. Ona je harizmatična, ljudi joj veruju, spretna je u komunikaciji, pogotovo za publiku koja to voli. Pomogla im je situacija u Ukrajini da dobiju svojih pet minuta – ističe Pejić.
On dodaje da su udela imali i nastupi na televizijama sa nacionalnom frekvencijom.
– Ona se ponaša kao pravi političar, koji treba da se obraća svim građanima i iznosi svoje stavove. A ona je taj stav i imala, a kad ga nemate, onda i svo gostovanje gubi smisao. Takođe, njena retorika nije bila radikalna, omekšala je način komunikcije i bila je prijemčiva i onima kojima nije ranije – napominje Pejić.
Dodaj komentar