Magazin

Milice, zakucaj bananu ovima što hoće da te postave na “mesto”

milica-dabovic

Primetila sam koliko se lako baci kamen na ženu koja je pogrešila u izboru partnera. Bacaju kamenje oni koji su zatrpani šutom do sopstvene guše, pa kad iz težine svog ne mogu da se izvuku, daj da malo otežam i drugom.

Nisam obožavateljka Milice Dabović, ali njenu nedavnu priču o tome koliko je pogrešila sa muškarcima vidim kao priču mnogih Milica koje je najpre u detinjstvu tukao otac, onaj koji bi trebalo da bude oslonac, zagrljaj, podrška, a kasnije i muškarci sa kojima su bile. Što zapatiš u detinjstvu vučeš kao neki obrazac odabira i ponašanja i kasnije.

Najnovija izjava Milice o tome kako se oseća kao samohrana majka, čijeg sina Stefana otac ne posećuje, mnogima je bio povod da bace kamen na nju, nazivajući je iritantnom osobom kojoj bi bilo bolje da kopa njivu, jer kopanje oslobađa fizički i mentalno. (jeste li primetili da se “u nas” za svaki problem kao najefikasnije rešenje nudi kopanje njive?).

milica-dabovic-komentari

Sugerisali su joj da prestane da kuka, da je smešno što očekuje da nađe nekog da je teši i što je spremna za novu ljubav posle dve “budale koje su nasamarile, opljačkale i tukle”.

Koliko je Milica u Srbiji koje su trpele batine od oca, koje su trpele batine u braku, koje su trpele batine jer su misle da je to ljubav i da će da prođe, koje su trpele jer nisu imale kud, jer nisu imale i znale kako, jer znaju da će biti ovih sa kamenjem u rukama na hiljade. Jer su se zaljubile i zeznule se, dešava se nažalost.

Ženama koje su prošle kroz ovo je toliko teško, da je najmanje što možemo da uradimo jeste da prestanemo da ih osuđujemo, da ih kamenujemo, da ih ismevamo kad odluče da pošteno prodaju svoju polovnu garderobu, da im pametujemo šta su trebale da urade, da ih vređamo, da ih nazivamo sponzorušama koje su se polakomile na “biznismena” pa im tako treba.

Ne treba tako nikom. Ni Milici, ni svim Milicama u Srbiji koje same podižu dete ili decu, koje stave, kako kaže Dabovićka dete na ramena u Zoološkom vrtu, “pa se osećaju i kao tata i kao mama”. Samo im još fali teret od okruženja na tim ramenima.

Ovde kad se žena razvede odmah je “kurvetina” ako kaže da je spremna za novu ljubav. Odmah je “glupača” ako se zeznula sa partnerom. Odmah je “jadnica koja se srozala” ako pošteno želi da zaradi za sebe i za dete.

Oblepljene etiketama sa svih strana pokušavaju da dete podignu najbolje što mogu, nosajući knedlu u grlu od boli što tata ne želi da ga vidi, pa još uz to treba da mu objasne zašto nema tate, pazeći da ne kažu nešto što bi moglo da ga trajno povredi.

Zato Milice, nadaj se novoj ljubavi, čovek si, krv i meso i srce. Želi ljubav, traži ljubav, nadaj joj se. Bez ljubavi je teško. Ne postoji ograničen broj puta za ljubav, pa kad ga ispucaš, umri sam.

Bori se, sve što radiš pošteno za pohvalu je, ne za osudu. Slikaj se, presvlači se, doteruj se, šminkaj se, kači na Instagram, tvoje je pravo, nisi sa lošim partnerima umrla. Veruj. Pričaj kad ti se priča. Kukaj kad ti se kuka. Voli kad ti se voli.

I zakucaj bananu svima koji pokušavaju da te stave na “mesto” na kom misle da treba da budeš posle “svih loših izbora”.

Šta će nam poštenje, kad imamo guzice, usne, manijake i ubice

Jovana Kešanski

Jovana Kešanski

Ja sam novinar, kolumnista. Nisam zapisničar. Prenosim svoje utiske o onome što me pokrene.

Dodaj komentar

Klikni da objaviš komentar

1.5K Shares
1.5K Shares
Share via
Copy link