U javnosti se pojavilo novo otvoreno pismo namenjeno predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću.
Ovoga puta se najvažnijoj političkoj figuri u zemlji obratila jedna medicinska sestra ukazujući mu u kakvim uslovima i sa kojim materijalnim minimumom i strahovitim egzistencijalnim pritiskom se nose ona i njene kolege i koleginice zbog lažnih obećanja, demagogije političara i suštinski lažnih povećanja plata.
Njena snažna poruka i finansijski obesmišljen težak rad opisani su u ovom pismu, a ne može se odupreti utisku da se ljudi u Srbiji za svoje probleme obraćaju isključivo čoveku koji nema ustavne nadležnosti da direktno odlučuje o problemima resornih ministarstava. Svu problematiku ona je savršeno iznela i zato njeno pismo prenosimo u celosti.
Poštovani predsedniče Aleksandre Vučiću,
Obraća vam se samo jesna obična medicinstra sestra iz malog grada na severu Srbije…
Primetili ste masovnu pojavu grešaka koja je zastupljena u zdravstvu, grešaka ponekad sa smrtnim ishodom. Da li ste se zapitali zašto je to tako?
Ajde za trenutak da ostavimo sve ružne reči koje su se provlačile po štampi vezano za celokupan zdravstveni kadar i da se za trenutak složimo da u zdravstvenom sistemu ima ozbiljnih problema, koji će ako se uskoro ne reše dovesti do potpunog kolapsa u samoj organizaciji. U zdravstvu imamo ozbiljnih propusta, grešaka, ali samo država treba da snosi odgovornost za to.
Slozićete se da imamo jako mali broj medicinskog osoblja, počevši od bolničara, medicinski sestara, lekara… taj stepen opterećenosti kada umesto jednog posla izvršavate deset, neminovno mora dovesti do katastrofalnih posledica po pacijente, a oni bi trebali da su nam najbitniji.
Medicinski kadrovi, svih struka nam beže iz zemlje, ŽAŠTO? Da imaju solidne uslove za rad, da imaju vremena da se posvete pacijentu koliko mu je potrebno i da su plaćeni za svoj rad kao što nisu, to se nebi dešavalo. Niko ne beži iz svoje zemlje, niko ne ostavlja svoje porodice, zato što voli, već zato što je primoran…
Znam da će se moje kolege složiti samnom, kad kažem da se od humanosti ne živi, ovo je humana profesija, ali ne plaća račune niti kupuje hleb… Imate li evidenciju koliko je vrhunskih medicinskih sestara otišlo samo tokom ove godine za Nemačku, da čuvaju, kupaju, kuvaju za nemačke penzionere?
Pravimo li mi to siromašnu radničku klasu (da ne kažem robove) koji putuju trbuhom za kruhom? Ovo je stanje koje ne trpi više odlaganje, životi ljudi su u pitanju, zaboravimo demagogiju i krenimo u AKCIJU! Ne od nove godine, nego sad jer do nove godine ovakvim načinom rada biće mnogo još smrtni slučajeva, pogrešnih dijagnoza, pogrešnih terapija…
Pomozite mi da razumem zašto je moja plata, kao medicinske sestre u smeni sa stažem od preko 12. godina u proseku 35000 i zašto mi je topli obrok uračunat u to? Nadam se da nije zbog toga da bi delovala približno solidno, jer ako oduzmemo topli obrok ili možda i regres (ako još uvek postoji), dragi predsedniče, pa moja plata mi onda dođe pravi minimalac. Mogu li ja ili moje kolege da živimo od toga?
Mogu li ja sa tim minimalcem da se hranim? Mogu li sa tim minimalcem da radim smenu od 12h? Može li smena da traje 12h iako je po većini bolnica ta praksa odavno ustaljena? Mogu li ja tako snabdevena da radim 10 poslova umesto jednog za koji sam plaćena, mogu li ja da dignem glavu od papirologije sa kojom sam zatrpana, mogu li ja da vidim konačno pacijenta i da mu posvetim vreme?
Na kraju, mogu li ja da budem ljubazna i nasmejana dok me taj pacijent sa nestrpljenjem čeka, jer trpi bolove, jer mu treba previti ranu, odvesti ga do toaleta i slično… Mogu li? Volim svoj posao, svoju zemlju i samo zato sam još uvek tu. Čekam, čekam ono bolje obećano sutra koje ne dolazi.
Povećanje od 5%,10%… kad izračunate koliko je to sa ovim minimalcem od plate,ne žnači skoro ništa.Baš ništa…jer i onih 10% što nam je skinuto nije nam vraćeno..a da se ne smejemo povećanju..
Dragi predsedniče,zamislite kad bi samo na jedan dan ,samo jedan dan izbio masovni strajk medicinara svih kadrova,na globalnom nivou.. Možete li zamisliti? Možete li zamisliti kad bi anestetičarka izašla iz operacione sale i taj dan štrajkovala,instrumentarka isto ,sestra sa odeljenja prekinula davanje terapije, sestre iz koronarne jedinice izasle i napustile pacijente,ekipe hitne pomoći, vozači, pratioci pacijenata,negovateljice,lekari…svi apsolutno svi…
Koliko bi žrtava odneo jedan takav dan,jedan dan štrajka?Jeste li zamislili?Takav dan nikad neće doći,jer nas za naše pacijente veže položena zakletva,humanost i zakon..i zato je naš štrajk nemoguć.Vaši predhodnici su uvek igrali na tu kartu, vi nemojte. Nemojte ako volite ovu zemlju,ovaj narod, naše pacijente, ako volite Srbiju…
Potrebno je napraviti uslove koje imaju bolnice u inostranstvu, pa onda raditi po njihovim sistemima, u koliko su priznati i bolji. Stvorite uslove sestrama i lekarima za rad, zaposlite više kadrova gde treba, smanjite tu opterećenost poslom, neka svako radi za ono što je plaćen i greške će se već u početku prepoloviti. Dajte ljudima prave plate, posebno im obračunavajte tople obroke, isplatite i kako treba da ne bi morali tražiti dodatni posao da bi preživljavali i time ugožavali živote pacijenata dolazeći premoreni na posao..
Predsedniče, nema ALI…nema demagogije, nema kamera, nema obećanja, nema izgovora zbog budžeta i slično… ŽIVOT JE SAMO JEDAN…I ON JE JEDINO BITAN..
SPASIMO ŽIVOTE!
Dodaj komentar