masoni
Beograd Magazin

Ko su srpski masoni i kakva im je misija

Kada neko spomene masone prvo što nam pada na pamet je velika moć obavijena velom tajni, najveći umovi ljudskog roda i oni koji iz senke rukovode svetskim prilikama.

Bele rukavice, lente, šestari, trouglovi i svevideće oko su neki od najprepoznatljivijih masonskih simbola, a u Beogradu je prethodnog vikenda održan i veliki masonski skup.

Skup je organizovan povodom proslave 100 godina od formiranja Velike lože Srba, Hrvata i Slovenaca u Zagrebu 9. juna 1919, godine, samo šest meseci posle stvaranja istoimene države.

Bio je to najveći slobodnozidarski skup u istoriji na ovim prostorima, pisalo je u najavi Regularne Velike lože Srbije (RVLS), a preneo je BBC na srpskom.

U Beogradu su bili gosti iz preko 40 zemalja i sa pet kontinenata, među kojima su najviši zvaničnici bili predstavnici Velikih loža iz celog sveta, na čelu sa princom Edvardom – vojvodom od Kenta, ujedno Velikim majstorom Ujedinjene velike lože Engleske.

Ujedinjena Velika loža Engleske smatra se „majkom svih loža“, a RVLS legitimnim naslednikom Velike lože SHS, koja je kasnije, zajedno sa državom menjala ime u Velika loža Jugoslavija.

Ko su masoni u Srbiji?

Dok u svetu postoji oko šest miliona masona, u Srbiji njihovo bratstvo broji oko 1.500 „posvećenih ljudi na dobrom glasu“, navode na zvaničnom sajtu.

U Srbiji žene ne mogu biti deo masonskih loža.

Slobodno zidarstvo se pojavljuje među Srbima u poslednjim decenijama 18. veka i među najpoznatijim masonima iz tog perioda bili su Dositej Obradović i knez Aleksa Nenadović, navodi se na sajtu RVLS.

Veruje se da je prva masonska loža u Beogradu osnovana u tom periodu i da je delovala u Beogradskoj tvrđavi.

Najpoznatiji masoni na ovim prostorima u periodu pre 1918. bili su Sima Milutinović Sarajlija, Stevan Mokranjac, Stevan Sremac, Svetomir Nikolajević, Jovan Đaja, Lazar Paču, Mihailo Vujić i mnogi drugi.

Kratka istorija Velikih loža u Jugoslaviji i Srbiji

  • 1912-1919. Vrhovni savet Srbije
  • 1919- 1929. Velika loža Srba, Hrvata i Slovenaca
  • 1929-1940. Velika loža Jugoslavija
  • 1940-1944. Nije bilo loža tokom Drugog svetskog rata
  • 1944-1990. Nije postojala velika loža Jugoslaviji i Srbiji pod komunističkom vlašću. Postojala je Velika loža Jugoslavije u izgnanstvu 1947-1967. i dve lože bez ritualnih radova u Beogradu
  • 1990-1993. Velika loža Jugoslavija
  • 1993.2006. Regularna Velika loža Jugoslavija
  • od 2006. Regularna Velika loža Srbije

Od 1912. i stvaranja Vrhovnog saveta Srbije i kasnije formiranjem Velike lože SHS za Velikog majstora izabran je Đorđe Vajfert, vlasnik rudnika, pivare i dva puta guverner Narodne banke Srbije.

Kasnije su im se pridružili, između ostalih, Vladimir Ćorović, Ivo Andrić, Gustav Krklec, Risto Stijović, Miloš Đurić.

Kralj Aleksandar Karađorđević Ujedinitelj je, navodno, bio slobodni zidar u Francuskoj, ali je pripadnost masonskom pokretu potvrđena samo za kneza Pavla Karađorđevića.

Posle vekova čuvanja tajne, danas srpski masoni imaju sajtove na internetu i sporadično se pojavljuju u medijima.

Kažu da su danas članove RVLS – ljudi koje svakodnevno srećete u prodavnici, na poslu, na ulici.

Ipak, imena osim sopstvenih ne otkrivaju.

„Mi smo bratstvo dobrih ljudi na dobrom glasu, koji plaćaju poreze, brinu o porodici, komšijama i čine sve da njihov svakodnevni život zrači lepotom, mudrošću i snagom“, rekao je svojevremeno Tahir Hasanović, biznismen i veliki sekretar za međunarodne odnose RVLS za Politiku.

Predvodi ih Veliki majstor Lukas Rasulić, neurohirurg Kliničkog centra Srbije i profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Šta rade?

Svako od njih ima sopstveno zanimanje, koje često prate i društveni ugled i finansijska sigurnost.

Briga o bližnjima, odnosno društveno povezivanje i lojalnost – na vrhu su njihove liste prioriteta.

Pored ritualnih okupljanja, na kojima prisustvuju samo članovi bratstva, čin milosrđa predstavlja jednu od osnovnih delatnosti slobodnih zidara.

RVLS ima stalne hramove u Beogradu, Zemunu i Novom Sadu, kao i određeni broj, takozvanih privremenih hramova.

Zašto pružaju ovakve informacije?

„Da bismo vam dali mogućnost da se informišete o slobodnom zidarstvu. Mi ne pozivamo na učlanjenje. Tako se ne postaje mason.

„Naša je dužnost da, u vreme dezorijentacije i nestanka duhovnih vrednosti, u vreme dubokog moralnog pada, ukažemo na jedan duhovni stav u čiju smo ispravnost duboko ubeđeni“, navodi se na sajtu.

Smatraju da je već napor da se približe savršenom – čoveku sa dobrim mislima, dobrim rečima i dobrim delom – ostvareno delo.

„Naš Brat Gete rekao je u Faustu – `Onome koji je stremeo, njemu donosimo spasenje`“, navode otkrivajući da je i čuveni nemački pisac Johan Volfgang Gete bio jedan od njih.

U većini zemalja masoni deluju u okviru nekoliko loža, u Srbiji ih ima preko deset. Razjedinjenost je posledica raskola koji su se javljali u prošlosti.

„Predrasude opstaju zbog nedovoljno znanja o značaju i lepoti bratstva“ rekao je Hasanović „Politici“, ne negirajući da udela u tome ima i mistika koja obavija pripadnost ovoj organizaciji.

„Slobodno zidarstvo jeste diskretno, ali ne i tajno društvo.

Diskrecija i predrasude

„Diskrecija je neophodna jer su masoni kroz istoriju bili suočeni s progonima, a suština slobodnog zidarstva je da pojedinac može radom na sebi i uticajem na svoju okolinu da učini svet boljim i pravednijim“, dodaje.

Iako se ova organizacija povezuje sa društvenim i finansijskim uticajem, na sajtu ističu da se od članstva ne može očekivati nikakva korist.

Naprotiv, članovi plaćaju određenu članarinu – oko 150 evra godišnje.

Na stalne kritike da menjaju vlasti i određuju ko će vladati svetom, srpski masoni imaju spreman odgovor.

„Odnos svih masonskih loža prema državi regulisan je i danas – prvim engleskim masonskim zakonom iz 1723. godine – Starim dužnostima.

„Tu stoji: Mason je mirni građanin jedne države, gde god živeo i radio. On se nikada neće uključiti u ustanak ili zaveru protiv mira nacije.“

Ipak, izveštaje o sadržaju njihovih sastanaka teško da ćete pročitati u medijima.


Masoni u Velikoj Britaniji

Hemiš Mekej, BBC Njuz onlajn

Ima ih oko 4.700 žena i 200.000 muškaraca masona.

Prva ženska loža u Velikoj Britaniji formirana je 1908. i muškarac im je bio Veliki Majstor, ali svi njegovi naslednici bile su žene, jer muškarcima od tada nije bilo dozvoljeno da budu članovi.

Viđaju se u hramovima, koje nazivaju lože, kao što je bilo u drevnim vremenima kada su se slobodni zidari viđali dok su gradili crkve ili katedrale.

Godišnje prikupe oko 33 miliona funti dobrovoljnih priloga.

Poznati slobodni zidari u Velikoj Britaniji bili su Vinston Čerčil, Artur Konan Dojl, Radjard Kipling i Oskar Vajld.

6 Srba koji su postali velikani drugih zemalja

Ne zaboravite da lajkujete Luftiku