Taj automobil je ovih dana pravi raritet koji izaziva pažnju prolaznika i lepe emocije kod nešto starijih generacija.
Četvorotočkaš koji je sa nama prolazio kroz najteže periode nemaštine i prevozio čitave porodice decenijama unazad, poslednjih godina uglavnom je u vlasništvu onih pravih zaljubljenika koji gaje ogromno poštovanje i emociju prema svom ostarelom, ali često vrlo očuvanom ljubimcu.
Stojadina iz ’77 Marko Mijalković vozi četiri godine. Taj oldtajmer redovno učestvuje na revijama, dva puta je osvajao prvo mesto. Jednom u Sloveniji, drugi put u Bosni i Hercegovini. Često je i glumac u reklamama, filmovima i muzičkim spotovima, saznali smo u prilogu RTS, koji je radila novinarka Đurđa Marković.
– Moj deda je isto vozio crvene boja ’77 godište i uvek mi je bila u glavi neka želja da ga kupim, međutim sticajem okolnosti upoznao sam dragog prijatelja Novicu Markovića, koji je istoričar zastave i onda mi je on donekle uputio u celu priču. Meni je donekle trebao drugi auto, prvo sam uzeo skalu, 2000. godište, a nakon toga sam kupio njega, kaže Marko Mijalković, vlasnik „stojadina“.
Nije to samo auto za izložbe. Marko njime putuje po celom regionu. a i što da ne, u najboljim je godinama. Tek mu je 46 i tehnički pregled prolazi bez problema.
– Ja njega vozim i kao dnevni auto, nemam taj problem da ga čuvam u garaži. Što kažu nije video kišu, to kod mene ne postoji, ja vozim auto kad god mi se taj auto vozi, vožnja sa njim je potpuno drugačija i ne može da se meri sa dnevnim automobilima, dodaje Marko.
Vlasniku su više puta nudili i po nekoliko hiljada evra za njega, ali nije sve na prodaju. Podjednako mu se dive i automehaničari i prolaznici.
– Ja ako sam na semaforu, to je slikanje, ljudi mi pruđu u fazonu jel’ možemo da se slikamo, npr. stranci kad dođu, par njih je htelo da kupi odmah auto, izaziva osmeh na lice ljudima, što mi je mnogo drago, priča on.
„Stojadin“ je miljenik i jednom drugom Marku. Ovaj pripadnik generacije „zed“ prkosi modnim trendovima kada su kola u pitanju. Nije to bila ljubav na prvi pogled.
– Stojadina vozim već šest meseci i kupio sam ga prvenstveno radi dostave, ali rodila se ljubav između mene i auta i sad sam odlučio da ga vozim Auto je pre svega sladak i lep, jednostavan za održavanje, ekonomičan je i generalno je zanimljivo da se oko njega igraš, kaže Marko Rašeta vlasnik „stojadina“.
Stojadin se ne proizvodi već petnaest godina. Vernim „kecom“ se nekada išlo i na more i na planinu, a sada ih je tek nekoliko na ulicama. Od poslednjeg koji je proizveden u fabrici „Zastava autobili“ u Kragujevcu radnici su se oprostili stihovima, cvećem i autogramima.
Dodaj komentar