Kasniji radovi Marka Tvena uglavnom su bili ispunjeni gorčinom i ironijom, ali čini se da su za čuvenog američkog pisca novogodišnji praznici bili svojevsrna slabost. Pismo koje je slavni pisac napisao svojoj trogodišnjoj ćerki pretvarajući se da je Deda Mraz zaslužuje posebnu pažnju i pobuđuje najlepše emocije.
Mark Tven je bio američki književnik, najpoznatiji kao autor avantura Toma Sojera i Haklberi Fina, lektire koja je ulepšala život generacijama dece.
Ako je suditi prema pismu koje je od nedavno dostupno javnosti, slavni pisac je bio naročito blizak sa svojom ćerkom Suzi, piše portal Historybuff.com, a prenosi Istorijski zabavnik.
A kako je ova devojčica, kao i svako dete, verovala u Deda Mraza, slavni pisac je na sebe preuzeo ulogu “dekice sa poklonima” i napisao joj ovo pismo:
“Dvorac Svetog Nikole Mesec
Božićno jutro
Draga Suzi Klemens,
Primio sam i pročitao sva pisma koja su mi poslale tvoja mama i dadilje, a koje ste im diktirale ti i tvoja mala sestra. Takođe sam pročitao sva pisma koja ste mi vi, mali ljudi, napisali svojeručno jer, iako vi ne koristite slova kojima se služe odrasli, vi pišete znacima koje razumeju sva deca svuda na svetu. Kako su sve moje mušterije na mesecu deca i koriste isključivo takva slova, jasno ti je da sam bez problema razumeo sve što ste ti i tvoja mala sestra napisale.
Ipak, imao sam problema da razumem pisma koje ste vi diktirale mami i dadiljama jer, ja sam stranac i ne razumem najbolje engleski jezik. Videćeš da nisam napravio nijednu grešku kada su u pitanju pokloni koje ste ti i tvoja sestrica naručili u svojim piscima – ušao sam kroz dimnjak u ponoć dok ste spavale i lično sam ih ostavio. Obe sam vas poljubio jer ste vi dobra deca, lepo vaspitana i odnegovana i spadate u najposlušnije male ljude koje sam ikada video.
Ipak, u pismu koje ste diktirale, bilo je nekih reči koje ne poznajem i nekoliko narudžbina koje nisam mogao da isporučim jer su nam nestale zalihe. Naša poslednja kuhinja za lutke je otišla siromašnoj devojčici na Severnjači, hladnoj zemlji iznad Velikog Medveda. Neka ti mama pokaže tu zvezdu, a ti možeš da kažeš: “Mala Pahuljice” (jer tako se devojčica zove) “Drago mi je da si ti dobila nameštaj jer ti je potreban više nego meni”. Tj. napiši to svojim snovima, i Pahuljica će ti odgovoriti. Ako samo budeš odgovorila, možda te ne čuje. Neka tvoje pismo bude lako jer putuje daleko, a poštarina je skupa.
U pismu tvoje mame bilo je nekoliko reči koje nisam razumeo. Da li je pisalo “kamion pun odeće za lutke”? Pozvoniću na tvoja kuhinjska vrata oko 9h ovog jutra da proverim, ali ne niko ne sme da me vidi osim tebe. Kada čuješ zvono, zaveži Džordžu oči i pošalji ga da otvori vrata. Moraš mu reći da mora da hoda na vrhovima prstiju i ne govori ni reč ili će jednog dana umreti. Ti moraš da odeš do sobe tvoje sestrice i popneš se na stolicu ili na dadiljin krevet i prisloniš uvo na cev koja vodi do kuhinje.
Kada čuješ da sam zviznuo kaži u cev: “Dobrodošao, Deda Mraze!”. Onda ću te pitati da li su naručila odeću. Ako kažeš da, zanimaće me koje boje želiš da bude. Neka ti mama pomogne da izabereš lepu boju jer moraš da mi kažeš svaki detalj koji želiš da dobiješ. Na kraju, kada budem rekao: “Zbogom i srećan Božić moja mala Suzi Klemens”, ti moraš da odgovoriš: “Zbogom, dobri, stari Deda Mraze i molim te kaži Pahuljici da ću noćas gledati u njenu zvezdu i ona mora da gleda dole na mene – biću kod zapadnog prozora i svake vedre večeri gledaću ka njenoj zvezdi i govoriti: ‘Znam da je tamo neko kao ja.’”
Onda moraš da do biblioteke i kažeš Džordžu da zatvori sva vrata osim onih izlaznih i svi morate da budete mirni i tihi još nekoliko trenutaka. Otići ću na mesec da uzmem tvoje stvari i za nekoliko trenutaka ću se spustiti niz dimnjak i ostaviću ti poklon.
Ljudi mogu da pričaju ako žele sve dok ne čuješ moje korake u hodniku. Onda im kaži da budu tihi sve dok se ne popnem uz dimnjak. Možda me uopšte nećeš ni čuti – ako se to desi, slobodno virni kroz ključaonicu vrata u trpezariji i u jednom trenutku ćeš videti svoj poklon pod jelkom. Ako ostavim sneg u holu, kaži Džordžu da to obriše, ali ne metlom nego krpom. U suprotnom će jednom umreti. Moraš da ga nadgledaš kako ne bi učinio neku glupost i izložio se opasnosti.
Ako ostavim tragove čizama na mermeru, Džordž ne sme da ih obriše. Neka ostanu kao znak sećanja na moju posetu. Kada god ih pogledaš ili nekome pokažeš, setićeš se da treba da budeš dobra devojčica.
Zbogom za nekoliko minuta, tj. dok ne dođem i zazvonim na tvoja kuhinjska vrata.
Voli te, Deda Mraz
(koga ljudi nekada zovu i “Čovek sa meseca”)”
Porodična sreća Marka Tvena nažalost nije dugo trajala. Samo nekoliko godina nakon ovog dirljivog pisca, njegova Suzi je umrla od meningitisa, a ista sudbina je uskoro zadesila i njegovu suprugu kao i drugu ćerku Džejn.
Dodaj komentar