Marjan selfi
Foto: Facebook/Marjan Anđelković
Beograd Magazin

Marjan je najneobičniji vozač GSP-a i svaki dan sa putnicima napravi selfi

Marjan Anđelković od 2017. radi kao vozač u GSP Beograd i na svom novom radnom mestu polako počeo da susreće stare kolege.

Neobičnu priču sa Marjanom donosi portal Telegraf i mi vam je prenosimo u celosti:

„Grad je najlepši kada se budi, a sve je u oku posmatrača“, pričao je vozač gradskog autobusa Marjan Anđelković, kada smo ga nakon godinu dana ponovo sreli. Znamo se lično…

Jutarnji špic, zahuktavaju se gužve, uspavani pešaci prelaze ulicu… Za Marjana Anđelkovića baš to je najlepši deo dana: „Tada se javljaju boje, tonovi, momenti… senke i oblaci“, a on kroz svoju šoferku autobusa GSP na liniji 83 kao u predstavi uživa u novom danu. Najteži je, kaže, poslednji sat vožnje.

foto beograd
Foto: Marjan Anđelković

Kad god je u prilici, dok bus stoji čekajući da putnici uđu, Marjan napravi neku novu fotku Beograda.

Ne promiču mu ni vozači koji zaborave da na vreme uključe žmigavac, neoprezni pešaci koji se kolebaju da li da pretrče ulicu, putnici koji se spremaju da uđu…

– Gledam kroz šoferšajbnu kao na pozornicu, predstavu… kao na video-igricu gde imaš samo jedan život i nemaš pravo na grešku, kao i kod doktora. Dnevno spasiš sigurno dva-tri života u proseku svojom pažnjom, koncetracijom koju oni u tom trenutku nemaju… – priča Marjan.

A onda, kada ugleda poznato lice, padne osmeh i naravno – selfi, i to je već postala tradicija za Marjana.

– Kada gledam kroz šoferšajbnu imam tu širinu pogleda na grad. Ne promiču mi stvari, o svemu treba voditi računa. Ali jutarnji oblaci, prelazak Starog savskog mosta dok izlazi sunce i igraju se senke, zaista je nešto neprocenljivo. Sve je u oku posmatrača – priča Marjan.

Kad kažemo poneko poznato lice i selfi, moramo da napomenemo da Marjan nije vozač starog kova koji prepoznaje svoje stare putnike, već susreće svoje nekadašnje kolege i saradnike koji se pomalo začude kada ga vide za volanom GSP „Beograd“.

Radio je neki potpuno drugačiji posao, čak 8 godina bio je domaćin na pultu „Blica“, gde je upoznao na stotine novinara, gostiju redakcije, poznatih ličnosti, kurira, vozača… Mnogi od njih sada su u drugim redakcijama i u drugim poslovima, ali Marjana niko ne zaboravlja. Ni volan mu, ipak, nije stran, prethodno je vozio u ambasadi Belgije i provozao, priseća se, razne političare.

– Mnogi od tih bivših kolega i poznanika me prate na istagramu i počeli su da se čude kada vide moje neobične fotografije. Drugačije su zbog ugla, fotografišem sa visine, sa ulice. Pitali su se i otkud ja da se toliko često vozim autobusom, a onda bi me sreli ovde. Prvi selfi pao je sa novinarom „Sputnika“ Milanom Vukelićem. Našalili smo se, da napravimo selfi „s putnikom“. Dok sam stajao na stanici nastala je i ova, za novinare koji me poznaju, legendarna slika – priča Marjan.

milan-vukelic
Selfi sa Milanom, Foto: Marjan Anđelković

Zamenio uloge

„Sve što mogu reći, putevi su dugi, seku se i srešćemo se!“, pričao je.

Nekada su pored Marjana svi prolazili, a on je stajao za info-pultom. Sada je situacija obrnuta – Marjan prolazi, svakog dana od Krsta do Zemuna, a putnici idu nekim svojim putem. Tako smo ga i mi čekali kod okretnice u Bačkoj dok je imao vanredno skraćenu trasu od Ušća, jer su se u centru grada stvorile velike gužve.

– Za info-pultom sam vodio računa o svemu. I ko dolazi i ko odlazi, i gde su ključevi, gde su vozači, štagod da u redakciji nije bilo u redu obraćali su se meni. A ovde sam za volanom, posao mi je da vozim, a putnici se samo smenjuju. Težak je rad sa ljudima, ali treba imati čvrst stav i biti tolerantan u isto vreme, to je nešto što učiš dok postaješ stariji i zreliji. Bilo koji problem da se javi, to se reši. Evo, sada je gužva, ali neće je biti za 10-15 minuta, sve prođe, samo treba biti strpljiv – priča Marjan.

Sezona #selfisputnik,part V !PRVA vožnja bez karte…Special guests😎

Gepostet von Marjan Andjelkovic am Dienstag, 23. April 2019

Putevi se ukrštaju

Dok lagano okreće volan starog „mercedesa“, Marjan spominje poimence kolege i zajedničke poznanike i prijatelje koje je susretao i iznenadio.

– Zavšrimo posao u nekoj firmi, ali život ide dalje – priča Marjan.

Dešava se, kaže, da nekoga primeti u gužvi i iz daljine i da mora da mu svirne da bi ga primetio.

– Uvek dobijem osmeh. I to je najvažnije, biti pozitivan, radovati se. Ja se radujem susretima – priča Marjan.

Tako je bilo i sa nama. Dok smo stajali u stanici, morao je da padne jedan „selfi“, da se zna da smo se susreli.

Pa onda, Marjane, vidimo se uskoro ponovo na drumu, raskrsnici, semaforu…

Gorile i čuvar parka u Kongu imaju najbolji selfi ikada

Ne zaboravite da lajkujete Luftiku

SABRA