MARIJA VREBALOV: Žena čije je venčanje raznežilo Novi Sad

Uprkos brojnim i teškim životnim mukama koje je proživela rekla je da je život najveći blagoslov. Njena hrabrost, snaga, nesalomivi duh i istrajna borba učinili su da je danas prvenstveno srećna, zadovoljna i ispunjena žena.

Ona je lepo, prepoznatljivo lice Novog Sada: Marija Vrebalov je dugogodišnja odbornica gradske Skupštine, svojevremeno zamenica predsednika novosadskog parlamenta, uspešna dizajnerka enterijera po principima feng šuija, sjajan prevodilac, i, uz sve to, posvećeni borac za prava osoba sa invaliditetom.

Za velike domete ove neverovatne žene zaslužni su snažan duh i zadivljujuća volja koji joj nisu dozvolili da poklekne kada je pre nešto više od devetnaest godina, u teškoj saobraćajnoj nesreći zadobila povrede koje su je zauvek prikovale za kolica.

Fascinantna energija

Uprkos kvadriplegiji, ova četrdesetdevetogodišnja žena udiše život punim plućima, izlazi, druži se, putuje, drži referate i prezentacije na konferencijama i panelima, projektuje, dizajnira…

I, naravno, produbljuje drevna istočnjačka znanja o energijama, koja primenjuje ne samo uređujući prostore po pravilima feng šuija, već i da bi održavala vitalnost sopstvenog duha i tela, koja je zaista fascinantna.

Blog koji je promenio sve

Od marta 2019. godine, Marija Vrebalov objavljuje na Fejsbuku sećanja na tragične događaje koji su joj iz korena promenili život.

Počela je s namerom da sve to pretoči u knjigu, ne sluteći da će joj te kratke, potresne beleške o nesreći, kliničkoj smrti, bolnici, terapijama i, napokon, saznanju da nema nade da ikada pokrene noge i ruke, doneti, osim iskrenog divljenja i podrške, nešto mnogo važnije, veće i lepše – ljubav.

Sudbinski susret

Dirnut načinom na koji Marija opisuje svoje stradanje, Aleksandar Đorđević, profesor hemije na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu, poželeo je da upozna autorku tekstova koji potpuno razoružavaju svojom bolnom autentičnošću.

To mu je posle dosta peripetija pošlo za rukom, a ostalo je istorija, bolje reći bajka sa srećnim krajem, koji se zove – bračni zavet.

Neko bi rekao da je to sudbina, ali šta god da jeste ili nije, trebalo je da se desi mnogo toga da bi se Marija i Saša sreli i odlučili da ostatak života provedu zajedno…

Na ivici smrti

Tog aprila 2000. godine, pred svoj dvadeset osmi rođendan, Marija Vrebalov, rođena Novosađanka, živela je u Somboru i uživala je u prvim mesecima majčinstva.

Kratko putovanje automobilom, na koje je krenula te prolećne večeri, pretvorilo je njen do tada idiličan život u noćnu moru iz koje se godinama nije budila.

U nesreći koja se desila samo nekoliko minuta posle polaska, smrskana su joj dva vratna pršljena i oštećen centar za disanje. U kolima Hitne pomoći imala je dve kliničke smrti iz kojih su je doktori jedva iščupali.

Desilo se čudo, ali…

Lekari u bolnici nisu joj davali nikakve šanse. Ipak, Marija je preživela operaciju kojoj je podvrgnuta zahvaljujući entuzijazmu dva hirurga koji su odlučili da pokušaju da je spasu.

Preživela je, no, buđenje nije donelo veliko olakšanje: nije mogla da pomeri ruke i noge, i odmah joj je bilo jasno da će zauvek ostati paralizovana i da će ceo život morati da provede u kolicima.

Udarac za udarcem

Nakon duge i teške rehabilitacije, vratila se kući ali posle svega što ju je zadesilo, morala je da se pomiri s tim da više ništa neće biti bilo kao pre.

– Nije prošlo ni nekoliko nedelja, a suprug mi je saopštio da želi razvod i usledila je mučna bitka za starateljstvo nad kćerkicom, koju sam izgubila zbog tadašnjeg diskriminatorskog zakona. Bez imalo moje krivice, uskraćeno mi je da budem sa svojim detetom u periodu kada sam mu bila najviše potrebna – ogorčena je Marija koja je u tim teškim trenucima imala ogromnu podršku porodice: njen otac, četiri sestre i brat bili su uz nju sve vreme, bodrili su je i tešili ne dozvoljavajući da potone.

Borba s demonima

Nije se predala uprkos ogromnim iskušenjima i izazovima, uprkos padovima i povremenom osećaju očaja i beznađa.

– Trebalo je da prođe dosta vremena da se izborim sa psihičkim krizama i depresijom, da prihvatim da nikada neću moći da hodam, da ću morati da nosim pelene i katater i da ću uvek zavisiti od tuđe pomoći – kaže ova hrabra žena.

Specijalne vežbe joga disanja, tehnike usmeravanja energije i vizualizacija pomogle su joj da koliko-toliko prevaziđe probleme koje joj je stvaralo oštećenje centra za disanje, osnaži telo i savlada određene pokrete koji kompenzuju oduzetost udova.

Pomerala je fizičke granice, ali jačala je i mentalno, mirila se sa sudbinom, no, nije joj se prepustila.

Spas je u radu

Marija je shvatila da izlaz leži u radu i stupila je u kontakt s jednom stranom firmom koja ju je angažovala kao prevodioca.

Potom je dobila posao u Pokrajinskom izvršnom veću, da bi 2008. godine postala odbornica i zamenica predsednika Skupštine Novog Sada, a i dan-danas, u trećem mandatu, vanstranački je poslanik u gradskom parlamentu i ponosna je na svoj doprinos poboljšanju položaja osoba s invaliditetom.

Energetski potencijal

U međuvremenu, stekla je diplomu njujorškog Instituta za umetnost i dizajn, i počela je da se bavi uređenjem enterijera primenjujući principe drevne istočnjačke veštine feng šuija.

– Bio je to prirodan sled stvari, jer mi je aktiviranje energetskih potencijala, što je osnova tog drevnog učenja, omogućilo da se izborim s mnogim problemima koji prate kvadriplegiju – ističe Marija.

Njena ljubavna priča

Sa samo dvadeset osam godina, Marija se pomirila s tim da joj se verovatno nikada više neće desiti ljubav. Ipak, desila se, trajala je deset godina, a onda se ugasila.

Tri godine se navikavala na samoću i taman kada se srodila s njom i počela dobro da se oseća u svojoj koži, u inboks joj je, u aprilu 2019, stigla poruka od nepoznatog muškarca koji se predstavio kao Aleksandar Đorđević.

Želeo je da je upozna. Odgovorila je da nije raspoložena za nova prijateljstva ali da mogu da se dopisuju. Tako je počelo, a nastavilo se svakodnevnom razmenom poruka, da bi se posle mesec dana konačno sreli.

Očaravajući spoj

– Da budem iskren, dok sam čitao Marijine beleške, nisam bio siguran da je to stvarna osoba, ali posle nekoliko dana dopisivanja bilo mi je jasno da ona zaista postoji. Prepoznao sam u njoj ratnicu, spremnu da se bori svim silama, iako njena bitka deluje kao da je unapred izgubljena. Marija ima ogromnu mentalnu snagu i čeličnu volju, pritom je neverovatno ženstvena. To je očaravajući spoj koji me je odmah osvojio – kaže Saša.

Blagoslov od tate

Njihovo prijateljstvo je posle nekog vremena preraslo u ljubav i par je započeo zajednički život, da bi polovinom avgusta Aleksandar zaprosio svoju devojku.

Nakon što je pristala, otišao je kod njenog oca i, kako nalažu stari običaji, zamolio ga njenu ruku.

Dobio je blagoslov i krenule su pripreme za venčanje koje je bilo zakazano za 7. septembar: bilo je taman dovoljno vremena da se sve organizuje, i, naravno, sašije haljina koju je Marija kreirala zajedno s kumom, dugogodišnjom drugaricom Aleksandrom Konstantinović.

Fascinator za mladu i broš za mladoženju poklonila je draga prijateljica, novosadska kreatorka Nataša Filipović, dok su burme izlivene od starog porodičnog zlata.

Sve na svom mestu

Nakon ceremonije, slavlje se nastavilo na brodu-restoranu “Cepelin”, u prisustvu četredesetak zvanica, članova porodice, među kojima su bili Sašin sin i Marijina kćerka, i najbližih prijatelja.

Novopečeni bračni par lako je odabrao mesto za medeni mesec: za Rovinj i Istru vezuju ih divne uspomene kojima su sada pridodali i ovu novu. Najlepšu.