Marija Mihailović, molekularni biolog iz Milana, još na početku pandemije koronavirusa poslala je jasno upozorenje šta celu planetu čeka.
Vanredne zaštitne mere polako popuštaju širom Evrope, a Marija razgovor za N1 započinje sumnjom da je verovatno imala Covid-19, kao i da na Apeninskom poluostrvu i dalje vlada strah od povratka bolest, a još više od ekonomskih posledica pandemije.
Marijina poruka da „ako nekome želiš dobro najbolje je da ga ne vidiš“, bila je jedna od najupečatljivijih poruka tokom pandemije koronavirusa, a kaže da sama nije očekivala da će razgovor za „Marku Žvaku“ imati toliki odjek u Srbiji.
„Poznajem lično Dušana i Dušana (Šaponju i Čavića, autore ‘Marka Žvake’), i to je za mene bio razgovor sa drugarima, mislila sam da je namenjen drugarima. S obrzirom na to da ne živim u Srbiji, i da nisam pratila novine i televizije, nemam svest o tome da je to imalo takav odjek kakav jeste“, kaže Marija na početku razgovora za N1.
Tada je izrazila sumnju da je možda zaražena koronavirusom, a iako nikada nije dobila laboratorijsku potvrdu, uverena je da je imala Covid-19. Naime, svaka regija u Italiji imala je svoju strategiju borbe sa virusom, i u Lombardiji su, kako je objasnila, testirani samo teži slučajevi.
„Pravilo je bilo da možete da se testirate samo ako ste bili u direktnom kontaktu sa osobom koja je zvanično obolela i ako ste imali visoku temperaturu. Moj kolega sa kojim delim radni sto, njegova žena je lekar i bila je testirana i pozitivina na koronavirus. Od tog dana ceo naš tim bio je u karantinu. Pet dana posle toga počela sam da kašljem, da me boli grlo, imala sam sve simptome, jedino što temperatura nije prelazila 37,5. Zvanično nisam imala visoku temperaturu, a ni moj kolega nije bio testiran, jer ni njegova temperatura nije prelazila 37,5. Tako da nisam spadala u kategoriju koja je mogla da se testira“, navodi ona.
U regiji Veneto koja je na početku epidemije bila podjednako pogođena koronavirusom kao Lombardija, kako je dodala, testirali su sve kontakte obolelih i broj umrlih pokazuje da je takva strategija bila daleko uspešnija. Stoga sada određeni ljudi u javnosti počinju da se pozivaju na odgovornost, ističe Marija.
Govoreći o vremenu provedenom u karantinu, kaže da je pre Italije živela u Nemačkoj i u Španiji, i kad god se selila, na početku je bila sama, tako da je na neki način navikla da bude sama sa sobom. Veruje da je tokom pandemije imala čak i bogatiji društveni život, nego u „normalnim“ okolnostima kada, kako kaže, radi po ceo dan.
„Mnogi moju drugari iz Beograda i drugih zemalja, imali su više vremena, i čula sam se sa mnogo drugara sa kojima se nisam čula godinama“, kaže sagovornica N1.
Život u Milanu se vraća u normalu, ali kako kaže, to „nekako ide na kašičicu“. Ispred prodavnica sa namirnicima više nema redova, ali se čeka ispred butika sa odećom. Resotrane morate da rezervišete, a većina njih i dalje ne želi da otvori unutrašnji deo zbog ograničenja koja podrazumevaju boravak jednog gosta na četiri kvadratna metra.
„Ono što je počelo da radi je da možete da kupite piće i sedite ispred bara. Veliki problemi su nastali ovog vikenda, jer je lepo vreme i ljudi su počeli da izlaze. Gradonačelnici velikih gradova su se dosta uplašili, tako da je u Milanu doneta odluka da se svi kafići zatvore u 19h“, kaže Marija i ističe da je strah od povratka bolesti i dalje veliki, a od ekonomskih posledica pandemije još veći.
Dosta ljudi je, prema njenim rečima, izgubilo posao, a Italijanima je jedna od najvećih briga turistička sezona, jer im ta privredna grana donosi dosta novca. Stoga se, objašnjava, već razmatraju neka rešenja poput raspršivanja dezinfekcionih sredstava na plažama.
Građani Italije razmišljaju o odmoru, ali većina i dalje misli da je prerano za to i trenutno je procena da će većina Italijana provesti odmor u zemlji, kao i da svaki treći uopšte neći ići na odmor, kaže Marija.
Govoreći o izvesnom drugom talasu koronavirusa, koji se očekuje na jesen, podseća da do tada sigurno neće biti vakcine, niti leka za Covid-19, ali smatra da su sve zemlje u prethodnom periodu dovoljno toga naučili da se pripreme.
„Mi svi znamo da svake godine pada sneg, ali prvi sneg ponovo iznenadi sve putare (…) Da li će države to zaista uraditi, to zaista ne znam“, zaključuje Marija.
Dodaj komentar