„Kad sam je drugi put video, rekao sam – Eno moje poezije kako prelazi ulicu“, kazao je Matija Bećković.
Vera Pavladoljska je moja prva poema, i moja prva ljubav. I ne znam baš mnogo onih koji su se oženili svojom prvom ljubavlju. Pomešali su se život i poezija. A poezija je moj život, i moja prva i poslednja ljubav – prenosi Matijine reči opanak.rs.
Ta prva Matijina knjiga pod Verinim imenom štampana je 1962. godine. Arsen Dedić je 1966. godine obradio i komponovao nekoliko strofa, zbog čega je često dolazilo do nesporazuma – da je upravo Dedić autor poeme o Veri.
A ko je zapravo bila Vera Pavladoljska? Bila je to žena čije ime je izgovoreno jednim od najlepših glasova, uz najlepše note i čije ime se u stihovima veže za mladu, iskrenu ljubav.
Jedne subote, 9. decembra 1956. godine, oko pola osam uveče, na valjevskom korzou, u Karađorđevoj ulici, između pošte i suda, Matija Bećković upoznao je dve godine mlađu Veru Pavladoljsku.
View this post on Instagram
Rođena je u rusko-srpskoj porodici, otac joj je bio Rus – Aleksej, sa Kavkaza, koji je kao dečak stigao je u Srbiju, a majka Kragujevčanka – Jelena Korać.
Od tog subotnjeg korzoa pričalo se da je mladi stidljivi pesnik počeo da se ponaša slobodnije, da prati svaki njen korak, ali i ona njegov. Vera je dolazila da ga sluša, pa i da govori na večerima literalne družine u gimnaziji.
View this post on Instagram
U jednom od svojih intervjua Bećković je rekao da je Vera čitala pesmu, gledala svoje ime i pitala – na koga si mislio – ali i da, dok je pisao, nije mogao naslutiti šta će se tačno desiti sa pesmom, koliko će pažnje privući, ni da će upravo Vera biti njegova prva ljubav, prva knjiga, prva tačka u biografiji i majka njegove dece.
Matija i Vera dobili su dve ćerke, bliznakinje Olju i Ljudmilu, koje su imena dobile po stihovima Majakovskog. Koliko je poema koju je napisao njihov otac popularna, devojčice su saznale igrajući se u dvorištu – često bi im prilazili mladići i devojke sa molbom – možete li da nam donesete knjigu Vera Pavladoljska.
View this post on Instagram
View this post on Instagram
Međutim, i Matija i Olja su u svojim intervjuima potvrdili da je ova poema u njihovoj kući bila predmet humora. Gospođa Vera bi se šalila kako to nije ona i da se on samo poslužio njenim pevljivim imenom.
„Nažalost, da je to zaista ona, prvi put sam shvatila kad je mama umrla. Shvatila sam ko su to dvoje ljudi i kakva je to bila ljubav. Njih dvoje su stvarno morali da se nađu i da provedu 40 godina zajedno. To nije kič priča. To je beskrajno obožavanje dvoje ljudi što spolja uopšte ne mora da izgleda tako“, rekla je Olja Bećković u jednom od svojih intervjua, a prenosi portal sarajevskijohndoe.com.
Pesnikova prva najveća ljubav preminula je nakon teške i neizlečive bolesti u Beogradu 1998.
Sahranjena je na Novom groblju 2. marta iste godine. U avgustu iduće godine Matija je u Valjevu priredio istinsku poetsku gozbu — govorio je stihove svoje nove poeme „Kad dođeš u bilo koji grad“:
Kad dođeš u bilo koji grad
A u bilo koji grad
se dolazi vrlo kasno
Kad dođeš vrlo kasno
u bilo koji grad
Ako taj grad
slučajno bude Valjevo
Gde sam i ja došao
Doći ćeš putem
kojim si morao doći
Koji pre tebe nije postojao
Nego se s tobom rodio
Da ideš svojim putem
I sretneš onu
koju moraš sresti
Na putu kojim moraš ići
Koja je bila tvoj život
I pre nego što si je sreo
I znaš da postoji
I ona i grad
u koji si došao.
Izvor: sarajevskijohndoe.com / Opanak.rs / Zadovoljna.nova.rs
Dodaj komentar