Vozač kamiona Andrej Podlužni spasio je i u kabinu svog kamiona sklonio mače sa jednog od parkirališta u Nižnjenovgorodskoj oblasti. Malo belo mače sa crvenim i crnim mrljama na krznu bilo je pribijeno uz ogroman točak kamiona koji je stajao pored puta. Mladunac je imao lepljive oči, sklupčao se u loptu pokušavajući da se zagreje po kišnom vremenu.
Andrej je mislio da je mače izbačeno na ulicu zbog slepila. Međutim, nakon što je okupao svog novog prijatelja, on je video da Marsik, kako je nazvao mače – uopšte nije slepo i da je veoma aktivnan mladunac. Ruptly je u nedelju u Irkutsku razgovarao sa junacima ove priče. Andrej je opisao svog novog saputnika kao nekoga ko ima tri faze: jede, spava i trči. Odnosno, zaviri u lonac i dobro se najede, odspava a zatim kreće da trči, juri na sve strane, penje se svuda i sve izviđa.
Kamiondžija je bez oklevanja rekao da je apsolutno uživao u Marsikovom društvu:
– Vožnja sa njim je zabavnija, u smislu da ni njemu pa ni vama nikad nije dosadno. Kad ste sami, slušate muziku, uključujete radio, gledate navigaciju. A ovaj drug vam ne dozvoljava da vam išta dosadi – rekao je Podlužni.
Nikada ga nije ostavio samog. Ipak, zbog prirode posla odmah je shvatio da životinjicu ne može držati sa sobom zauvek.
On je pokušao da nađe mesto za mače u kafićima, prodavnicama i menzama u kojima je boravio. Čak je počeo da nudi novac za udomljavanje životinje. Zatim se obratio jednoj od grupa na društvenoj mreži koja pomaže životinjama lutalicama. Tu je za Marsika i pronašao trajni dom gde će imati sve što mu je potrebno.
– Naravno, bilo je jako tužno rastati se sa Marsikom. Ipak, zajedno smo proputovali pola zemlje za mesec dana. Prešli smo oko 24 hiljade kilometara. U kokpitu je bio živa duša, a sreli smo se slučajno. I sad dolazim, a tamo nema nikoga. Ali znam da će Marsik biti srećan sa novim vlasnicima. Treba mu pravi dom. A u kamionskoj kabini nije mogao ni da spava normalno zbog tresanja – uz uzdah je kazao Andrej.
Nakon toga, novi vlasnici su videli da je Marsik zapravo devojčica, pa su joj dali ime Mersi.
Nesvakidašnja, inspirativna priča o spasavanju jednog malenog mačeta, nevinog bića punog života kome se sreća ipak osmehnula prava je retkost u današnje vreme. Priča o “mačetu kamiondžiji” pre svega govori o humanom gestu jednog čoveka, a isto tako pokazuje koliko je životinjama potrebno malo da bi bile srećne. Da smo svi kao Andrej, i da preduzimamo onoliko koliko je u našoj moći u svakom trenutku – svet bi za životinje bio daleko lepše mesto za život. Svakako i za nas.
Pogledajte kako je izgledalo spasavanje i avantura Andreja i Marsika. Prenosimo snimak РИА Новости.
Dodaj komentar