Bilo je leto 2009. godine kada je Ljubica Puškarević (36) sedela za kompjuterom u Beogradu i gledala video snimak za video snimkom. Nije u pitanju bio kuvani pas, raščerečena životinja, nije bilo krvi.
Bila sam kao „normalni ljudi“
Pred njenim očima bila je krava koja plače i kao da maltene moli da je ne zakolju. Snimak se završio, ali tog trenutka, znala je, završila je i ona sa mesom, piše Blic.
“Znate, ja sam jela meso kao što ga ljudi inače jedu, bila sam uobičajena ili što bi ljudi rekli normalna. Kada sam presekla i izbacila meso iz ishrane prvi period je bio super pošto nisam odmah rekla mami pa su moje životinje jele samo meso, meso, meso i nikome nije bilo jasno kako odjednom toliko jedem. Šalu na stranu, to mi je bio jedini problem ovako nisam se privikavala, sve sam zamenila, isključila i to je bilo to. A i svako ko zna za nekoliko veganskih grupa sa receptima zna koliko je to ukusno i zdarvo i nema šta da se privikava”, kaže devojka.
Volja i posvećenost su joj pomogli da ne poklekne, a bila je spremna i za reakcije ljudi iz okoline koje su bile daleko od, dozvolićete izraz, ukusnih.
“Meni bliski ljudi su rekli da samo proveravam zdravlje kako bi ono bilo okej i dalje me nisu opterećivali. Ponekad bi me potencijalni partner cimao, ali to zavisi do osobe jer je moja odluka jasna i tako će i ostati, na njima je da prihvate ili ne”, kaže Beograđanka.
Dodaje da njeno društvo potpuno prihvata njen način ishrane, izlaze joj u susret kada prave hranu pa su joj se čak neki i pridružili u izbacivanju namirnica životinjskog porekla iz ishrane.
Kada je eliminisala životinjske namirnice sa menija vrlo brzo je osetila promene u organizmu.
“Dobila sam više energije! Nije mi teško u stomaku, nisam naduta, to je to. Iskreno, pored toga osećaj da štetite nikome dosta utiče na vas i daje vam dodatni elan”, opisuje svoje iskustvo Puškarevićeva.
Mami li meso
Često ljudi govore da bi mogli da žive bez mesa jer redovno poste ili ga naprosto ne vole. Jedno je reći da ćete se odreći nečega na par nedelja, sasvim drugo je istrajati ceo život.
Ljubica kaže da je veganstvo odluka kao i svaka druga.
“Kada presečem kod mene nema povratka, nije bilo teško jer sam raščistila sa sobom. Povratnici naprosto nisu dovoljno čvrsto odlučili. Isto cam je kao u životu, poslu ili vezi…. To nije igra to je način života, birate da sto manje bića oko sebe povredite. Nije mi, recimo, falilo meso, falio mi je sir kao nešto kremasto u čemu sam uživala ali kvalitetni biljni kačkavalji su se pokazali kao dobra zamena”, iskrena je ova mlada žena.
Zdravijom ishranom svakako štedite zdravlje, kaže, a uz probrane namirnice štedite i novčanik.
“Ako posmatramo materijalno, mislim da su cene često u korist povrća, pričam kada kupujete na pijaci, a ne upakovano ili hermetički zatvoreno. Kod svake ishrane postoje skuplje i jeftinije stvari, ako ćete svaki dan živeti na avokadu sigurno ce postojati neki trošak, ali to je otprilike kao i kada biste jeli svaki dan teletinu. Zavisi ko šta voli da jede i koliko želi da izdvoji, ali mnoge stvari su značajno povoljnije”, objašnjava Ljubica.
Materijalno nije presudno
Jeftinije je jesti povrće, ali to je više dobrodošao bonus nego što je poenta za ljude koji izaberu ovakav način isrhane, ali i života.
“Smatram da svako živo biće želi da živi, da bude voljeno, maženo, paženo i srećno i tamo neki psihopata ili neko treba da ga ubije. To je ono što najviše boli, odnos prema tim plemenitim bićima. Svakog dana me bole vrste koje su nestale, koliko god to nekom suludo zvučalo, razmišljam o klimatskim promenama, o đubretu, o planeti na kojoj živimo.
Poruka je prosta mnogi ljudi tvrde da vole životinje, dele se na ljubitelje kuca i maca i one koji ih ne vole. Ako ne biste pojeli vašu mačku ili primera radi psa u Kini sta vas sprečava da vidite da i to prase, jare ima dušu i želi da živi. Ljubav nije selektivna i nemojte biti specisti već razmislite, ako volite samo kuce i mace budite iskreni, ali ne i licemerni”, zaključuje Ljubica.
Dodaj komentar