Jedan od zaposlenih u zrenjaninskom „Linglongu“ anonimno je pričao za medije o katastrofalnim uslovima rada u kineskoj fabrici guma.
On se na ovakav potez odlučio jer, kako sam kaže, ništa nije kao što drugi pričaju i sve je katastrofalno osim plate.
On je za N1 ispričao da je užasnut uslovima rada, a zatim pokušao da dočara kako izgleda jedan radni dan u Linglongu.
N1: Ispričajte nam jedan svoj dan u Linglongu.
Radnik: Dolaziš na posao, potpisuješ se, blato do kolena, mokre cipele, ideš da radiš, kad jedeš, nemaš gde ni da jedeš. Jedeš tu gde si, na nekoj visini ili u nekoj hali gde je promaja, gde je hladno, uzmeš taj zalogaj koji se smrznuo u torbi, stavljaš ruke u džepove, jedeš, pa onda ponovo… Više ti se ni ne jede, nisi ni gladan. Doneseš vodu da piješ, posle sat vremena, ona je hladna, a dok odeš po vodu treba ti 20 minuta do tamo. Sanitarni čvorovi ne postoje, nemaš gde ruke da opereš.
N1: Kako mislite da ne postoje sanitarni čvorovi?
Radnik: Pa nema ih… Ima tri pokretna toaleta koji su nehigijenski, katastrofa. Slavine nema.
N1: Nema? Pa gde operete ruke?
Radnik: Tu flašu vode što poneseš, na čep, pa opereš ruke…
N1: Kada je hladno, gde se nalazite?
Radnik: U hali, to je kao da si napolju.
N1: Zašto je kao da si napolju? Kakva je to hala?
Radnik: Samo pokrivena hala, i to je to. Ti si u toj hali… Ima stolova, ima dva frižidera, samo što je to ograđeno ciradom. Bez krova, bez grejanja… bez… Ništa, ništa. Gde god sam radio, svugde je bilo vode, mesto da se ugreješ, kolege su ok bile, a ovde radiš sa kolegom iz Kine, naravno ne možemo da se sporazumemo, držiš neki teret, niti znaš kad treba da pustiš… Baš bude nekad i napeto.
N1: Kažete bude napeto? Kada je bilo napeto?
Radnik: To je kolega neki… To je bilo pre mesec, mesec i po dana, upao je u bazen, u rupu od 4,5 ili 5 metara. To se desilo negde oko 9.20 – 9.30h. Međutim, Hitna pomoć je njega izvezla oko 10.45h, sa teškom povredom ruke, koliko sam čuo, da li treba da mu operišu ruku, rame mu je iskočilo, ruka polomljena…
N1: Zašto je Hitnoj pomoći bilo potrebno toliko vremena?
Radnik: Pa… Verovatno zato što su malo zakasnili sa zvanjem Hitne pomoći. Ne znam ko je zakasnio… Ko god da je tamo radio, ko god da je trebalo da zove, koliko sam ja čuo od ostalih kolega rekli su: „Nemoj još, još malo sačekaj“… Međutim, tu je moglo da ispadne mnogo gore. Znam da prvo kog su pozvali, pozvali su Kinu. Umesto Hitnu pomoć, zvali su Kinu.
N1: I kako je sada taj kolega?
Radnik: Pre nekih 20-ak dana sam se dopisivao s njim, pošto je bio sav u gipsu, i rame i ruka, ali mislim da će trebati da mu ponovo stave gips, da mu lome kost, da mu stavljaju te neke šipke, da mu vrate to rame što mu je pobeglo…
N1: Hoće li on raditi u Linglongu ponovo?
Radnik: Ne znam, jer mi tamo nismo osigurani. Osigurani smo samo od trajne invalidnosti, a povrede na radu, lom ruke… Dobiješ samo papir “nadamo se da ćete se brzo oporaviti”.
N1: Da li je kolega imao svu neophodnu zaštitnu opremu?
Radnik: Ne, ne. Mislim da je imao samo šlem. Nije imao radne cipele, nije imao odelo.
N1: A morao je da ima?
Radnik: Naravno, naravno. Ako slomiš prst ili nokat, a nemaš htz cipelu, ti nisi u potpunosti obezbeđen. Da si imao cipele, možda ne bi zapeo…
N1: Kako radite, u koliko smena?
Radnik: Jedna smena. Od 8 do 16, 17, 18, 19, 20, 21h…
N1: Kako to mislite?
Radnik: Faktički ti dođe u 15:45 i kaže ti da ostaneš duže da radiš. Ne mora, ali mora!
N1: Koliko svojih prijatelja znate da rade u Linglongu?
Radnik: Dvadesetak ljudi. Ja verujem da 90 odsto njih da ima neki drugi posao, da bi Linglong odmah napustili.
N1: Što ostajete u toj fabrici?
Radnik: Zato što nemam gde. Imam porodicu. Ja moram od nečega da živim. Ja sam svestan zagađenja i svega toga, ali nisam ja kriv, niti moje kolege. Mi nemamo gde da radimo. To nam je što nam je.
N1: Vaše lice se ne vidi i ne vidimo kako vi zapravo zvučite. Zašto?
Radnik: Iz straha, kada budem odlazio, ako budem odlazio, a otići ću… Da nemam probleme posle, ja i moja porodica. Od strane firme ili ko zna koga ko stoji iza firme. Ja psihički više ne mogu. Snaći ću se za nešto drugo. Radiću i za 20.000 dinara manju platu, ali da radim u humanim, normalnim uslovima. Svaki dan mi je sve gore i gore. Kad se probudim, kao da idem na osuđeničku klupu, a ne u firmu da zaradim hleb.
N1: Jeste li ikada zakasnili na posao?
Radnik: Jesam jednom. Pet minuta. Morao sam da odradim te sate. Ostao sam duže na poslu. Sat vremena.
Izvor: N1
Lik radi za gradjevinskog izvodjaca ne linglong.Ako vas interesuje sta je izrabljivanje za male novce,pitajte radnike tigar tyresa.Meni ovo lici na placenu propagandu i to mi mirise na michelin.
Tako divani i moj komšija, al šta će jadnik. Ceo grad brine zbog mega zagađivača koji se dobrim delom gradi našim parama. Žedan grad im daje naše novce za fabrički vodovod, a juče i za gasovod. Zašto ovu fabriketinu ne prave u nekoj pustari ili u Jajincima, a ne na najplodnijoj poklonjenoj oranici? Decu im, ipak, nećemo oprostiti.