Linglong baza za krijumčarenje Vijetnamaca u EU, Alibaba preko njive vozi za Rumuniju

Često se isčuđavamo jer se neka zverstva i dalje događaju u 21. veku. Iako je to prilično neracionalno razmišljanje, jer kakva je razlika da li je 21, 19. ili 22. vek, kada ljudi u srži ostaju iste one neobuzdane i pohlepne individue koje za zlatnik, novac ili ogrlicu bez mnogo razmišljanja mogu biti gori i od kakvih zveri.

Nema približnijeg poređenja za one koji i dan danas ljude mogu tretirati kao robove.

– Ne znam ko organizuje taj put do Berlina. Treba da se plati ‘prijatelju’ 7.000 američkih dolara za prebacivanje iz Rumunije u Nemačku. Prebacivanje od Srbije do Rumunije plaća se 2.000 evra – rekao je za Autonomiju i VOICE jedan od radnika Linglonga.

O ilegalnim prelascima vijetnamskih radnika u Rumuniju prvi put se govorilo još zimus. I danas se o tome intenzivno govori među nezadovoljnim radnicima, piše VOICE.

“Obećana” plata radnika na građevini u Berlinu je 1.000 dolara. Budući da nemaju vizu i/ili radnu dozvolu, potrebno je da ih “Alibaba”, kako zovu krijumčara, prvo prebaci u zemlju EU, u ovom slučaju u Rumuniju “preko njiva i sporednih puteva”.

– Moj prijatelj je išao u Rumuniju tako – rekao je naš izvor koji je želeo da ostane anoniman, jer se plaši odmazde krijumčara. On navodi da su neki od njegovih kolega na taj način uspeli da odu da rade u Nemačku.

Kako objašnava, prvi deo puta se prelazi automobilom, a granica se prelazi peške. Ovako organizovan sistem prebacivanja je moguć jer ovdašnji krijumčari, navodi izvor, “imaju braću u Nemačkoj.”

Dodaje da su radnici svesni da će, ukoliko ih policija u Nemačkoj privede, biti deportovani nazad u Vijetnam jer nemaju dokumentaciju potrebnu za rad u toj zemlji.

SOS konsultantkinje organizacije za borbu protiv trgovine ljudima “Astra” iz Beograda od ranije su upoznate sa podatkom da su krijumčari ljudima kontaktirali radnike iz Vijetnama i nudili im da ih prokrijumčare u neku od zemalja zapadne Evrope za nekoliko hiljada evra, kaže Hristina Piskulidis iz Astre.

– I tada smo apelovale na radnike i savetovale da se u tako nešto ne upuštaju. Osim što krše zakon i rizikuju da završe u zatvoru ili budu deportovani, radnici koji se odluče na takav korak otvaraju mogućnost da budu prevareni, ali i dodatno trafikovani – navodi sagovornica VOICE.

Prema njenim rečima vrlo često se dešava da krijumčari ljudima sarađuju sa trgovcima ljudima.

– Osim toga, imajući u vidu da im krijumčari traže velike sume novca, koje će neki morati da pozajmljuju, rizikuju i dužničko ropstvo i dodatnu eksploataciju – objašnjava Hristina Piskulidis i podseća kako nadležne institicije u Srbiji ignorišu informacije o potencijalnim slučajevima trgovine ljudima u cilju radne eksploatacije radnika iz Vijetnama.

– Plašim se da će se, ukoliko krenu da tim putem i dobrovoljno padnu u ruke krijumčara, još više udaljiti od ostvarenja bilo kakve pravde. A da ne govorimo na šta su sve spremni krijumčari sa ovih prostora… – navodi Hristina Piskulidis.

Prema istraživanjima koje je sproveo Observer a u kojem je učestvovao i N1, “Srbija ali i Rumunija se koriste od strane bandi švercera ljudima kao svojevrsna ‘vrata ka Evropi’”. Ujedinjeno Kraljevstvo je jedna od najpoželjniji destinacija prevarenih radnika, gde su i jedna od najvećih grupa koja je izložena riziku od modernog ropstva.

Još 2014. u strateškom dokumentu Ujedinjenog Kraljevstva Modern Slavery Strategy zabeležen je veliki broj dece mogućih žrtava (1500 mlađih od 18 godina) za period od 2009. do 2013. godine. Najveći broj potencijalnih žrtava trgovine ljudima koje završavaju u Velikoj Britaniji (47 odsto) pored Vijetnama dolaze i iz Albanije, Nigerije, Rumunije i same Velike Britanije.

U dokumentu se navodi da deca čine čak 42 odsto potencijalnih žrtava iz Vijetnama, a većina njih je prijavila radnu ekspolataciju.

Poslednjih godina u Nemačkoj se sve više govori o potencijalnim žrtvama trgovine ljudima iz Vijetnama. Pored pojedinih policijskih akcija, usvojen je i dokument sličan Modern Slavery Act-u iz Ujedinjenog Kraljevstva. On će stupiti na snagu početkom 2023. godine.

Velike kompanije će biti dužne da identifikuju, procene, spreče i unaprede ljudska prava svojih zaposlenih, kao i da vode računa o uticaju svojih firmi na životnu sredinu.