Lepotan kog sam ponosno iznela iz Lidla srećna kao dete punih usta krofne

Lidl i ja upoznali smo se u Novom Sadu 13. novembra 2020. godine, rano ujutru. Zvuči suludo, ko još pamti ovakve stvari?

Pa, mama koja je čula da u Lidl stižu fenomenalne dečije kuhinje od punog drveta, sa rernom koja ima svetlo, aspiratorom koji bruji, ledomatom iz kog ispadaju kocke leda, ringlama na kojima se ručak u metalnim šerpicama krčka. To se, rekle su mi mame, čuje. To krčkanje. A deca to vole.

I onda sam to jutro požurila da se dograbim kuhinje za svoju ćerku koja je 15. novembra punila pet godina. I uspela sam, uz dodatnu kupovinu miksera, aparata za espresso i tostera, sve drveno, sve oku lepo, sa pastelnim nijansama plave, zanimljivo i vrlo povoljno. Od tada do danas ko šta radi, muž, baba i ja jedemo sendviče, ispijamo espresso sa ili bez mleka, srčemo čorbe i obavezno uz limunadu dobijemo dve kocke leda. Grlo nam je kao Sparta.

Kada nađete tako kvalitetnu, a povoljnu kuhinju i ona do ove mere zainteresuje dete onda ne možete da ne upamtite datum prvog susreta sa Lidlom. Da se ne lažemo, tog dana pojela sam tri krofne, sa glazurom od bele, od crne čokolade i punjenjem od kajsije. Za mene su bile otkriće. Kupila sam i termo helanke koje koristim koliko i ćerka kuhinju.

Ali ono što je mene i Lidl učinilo pravim drugarima je cveće koje vidim čim se otvore vrata. U dnevnoj sobi na zelenoj stolici baškari se ogromni spatifilijum koji sam platila tri puta manje nego u cvećarama i koji mi je do sada podario dva bela cveta. Lepotan kog sam ponosno iznela iz Lidla srećna kao dete punih usta krofne.

Baš tako se osećam kada znam da ću ići u Lidl – srećno. Dečije srećno. Kao kad te drugari pozovu na sankanje ili da igrate lastiš. Ne moraju biti puna kolica, ne mora biti svaki dan, nisam kupoholičar, ali volim kada me dočeka sa puno cveća na ulazu, pa malo levo ukusnim krofnama, kajzericama, rolnicama sa sirom, pa u nastavku opranim i zapokovanim salatama koje mogu da samo uspem u tanjir, stavim malo limuna, maslinovog ulja i u tri poteza jedem zdravo.

Obavezno gledam i levo i desno da ne bih propustila neki par helanki za Srnu ili igračku koja ne postoji u drugim prodavnicama, neku sportsku majicu za muža ili Esmarinu spavaćicu za mene.

Čini mi se da je ovo jedno dobro poznanstvo jer sve što sam do sada kupila, obukla, probala, sklopila, zakačila, zalila nije me prevarilo.

Dva nova bela cveta na spatifilijumu to dokazuju.