lepenski vir
Magazin

Srpski arhitekta odgovorio Amerikancima koji su nam ukrali Lepenski vir

Posle više od pola veka kako je u svetskoj štampi odjeknula priča o otkriću jedinstvenog lokaliteta nadomak Gvozdene kapije na Dunavu, Lepenski vir se upravo našao na stranicama „Njujork tajmsa“.

U tekstu „Arheološka zagonetka na Dunavu“ Džejmsa Gormana (autora knjige „Kako sagraditi dinosaurusa“, sa paleontologom Džekom Ornerom), ističe se da su pre oko 8.000 godina, umetnici koji su živeli u ovom preistorijskom naselju isklesali gotovo 100 skulptura, čije glave izgledaju kao mešavina ljudskih i ribljih obeležja, piše b92.

Ovo nalazište, kako se navodi u tekstu, svedoči „o susretu i mešanju dve kulture i naroda“, odnosno poljoprivrednika sa Bliskog istoka i lovaca i sakupljača koji su u to vreme živeli na obalama Dunava.

Kao dokaz za ovu tezu, autor teksta poziva se na DNK analize, na osnovu kojih su poljoprivrednici pristigli iz Anadolije i zajedno sa autohtonim stanovništvom ovih prostora, stvorili jedinstvenu kulturu.

Jedan od sagovornika njujorškog lista je i arheolog dr Dušan Borić (saradnik na Italijanskoj akademiji za napredne studije Univerziteta Kolumbija), prema čijim rečima je istraživanje Lepenskog vira važnije nego ikada ranije.

Objavljivanje teksta o našem čuvenom arheološkom lokalitetu u svetskoj štampi je samo po sebi dobro i značajno, smatra arhitekta Hristivoje Pavlović, autor knjige „Kuća Lepenski vir“, istraživač i zaljubljenik u drevnu kulturu.

Međutim, kako kaže, teza izneta u ovom članku, prema kojoj je, na osnovu teorija o agronomskim demografskim tranzicijama (ADT), „neolitska kulturna revolucija“ (čiji je predstavnik Lepenski vir) „uvezena“ sa Bliskog istoka – nije uverljiva.

„To bi značilo da Lepenski vir nije autentično evropski, što nije tačno“, izričit je Pavlović.

„Reč je i o autentičnoj i o autohtonoj kulturi“, dodaje.

Potvrda za to su, prema njegovim rečima, i jedinstvene skulpture od dunavskog peščara, kao i arhitektura naseobina, koja se ne pojavljuje ni na jednom drugom mestu.

„Nismo u Lepenskom viru bili ‘prva ruka’ uvoza kulture sa Bliskog istoka“, dodaje Pavlović i podseća da je pokušaja da se na sličan način opovrgne autentičnost vinčanske i starčevačke kulture bilo, ali da su sami bili opovrgnuti.

Kaže da je to slučaj i sa Lepenskim virom, čija je jedinstvenost neupitna:

„Podsetio bih na reči profesora Dragoslava Srejovića, koji je otkrio Lepenski vir i govorio da mu je jasno što kao narod nemamo poverenja u svoju budućnost, ali da ne postoji razlog zbog koga bismo sumnjali u prošlost“, zaključuje Pavlović.

Ne zaboravite da lajkujete Luftiku